Telenor prodat Česima, cena manja od očekivane

Prema saopštenju PPF grupe u vlasništvu najbogatijeg Čeha Petera Kelnera, čija kompanija kontroliše imovinu od oko 35 milijardi evra u oblasti finansija, nekretnina, rudarstva i telekomunikacija, očekuje se da transakcija bude kompletirana u junu, kada će PPF i zvanično preuzeti kontrolu na Telenorovim operacijama u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Prema ugovoru zadržaće pravo korišćenja brenda Telenor do polovine 2021. godine.

Prema pisanju norveških medija, ova cena je manja od onog što su Norvežani očekivali. Stručnjaci ističu da se ovom transakcijom šalje s jedne strane poruka da i dalje ima zainteresovanih investitora za ovaj region, ali s druge strane postavlja se i pitanje zašto se norveška kompanija povlači sa tržišta. Inače Telenor je krajem prošle i početkom ove godine pokušao da proda i banku u Srbiji bugarskom investicionom fondu River Stiks kapital, ali nije dobio dozvolu Narodne banke Srbije.

Kelner je u telekomunikacioni biznis ušao 2013. godine kupovinom 65,9 odsto češkog telekoma O2 za blizu 2,5 milijardi dolara od španskog giganta Telefonike. Kompanija O2 je u 2016. godini imala prihode od 1,4 milijarde evra.

PPF grupa je takođe i vlasnik kompanije CETIN koja se bavi telekomunikacionom infrastrukturom.

„Ovom kupovinom PPF grupa je proširila telekomunikacioni portfolio na još četiri zemlje, čime je ostvaren dugoočekivani cilj da postanemo evropski operater srednje veličine“, navodi se saopštenju ove kompanije izjava Ladislava Bartoničeka, predstavnika PPF grupe za sektor telekomunikacija.

Pre finalizacije pregovora sa Telenorom, PPF grupa je u februaru u Bugarskoj kupila Nova brodkasting grup od švedske kompanije MTG za 185 miliona evra.

Šveđani su tu istu kompaniju 2008. godine kupili za 625 miliona evra. Slično je i sa Telenorom, barem ovim u Srbiji. Norvežani su kupili Mobi 63 2006. godine za 1,5 milijardi evra da bi sada ceo biznis u CIE prodali za 2,8 milijardi evra. Ipak, teško je reći da li je norveška kompanija na gubitku kada se u obzir uzme poslovanje ove kompanije. Recimo u toku 2012. i 2013. godine srpski Telenor je isplatio matičnoj kompaniji po osnovu smanjenja kapitala oko 240 miliona evra u jeku krize u Evropskoj uniji.

Prema proceni vrednosti koju je pre mesec dana za Danas uradio ekonomski analitičar Dragovan Milićević, vrednost srpskog Telenora je iznosila oko 1,3 milijarde evra, što je manje od onog što su Norvežani platili pre 12 godina. Kompanija je u Srbiji (i Crnoj Gori) u prošloj godini imala prihod od 418 miliona evra i operativni profit 97,5 miliona evra. U Mađarskoj je Telenor ostvario prihode od 497 miliona evra i operativnu dobit od 102 miliona evra, dok je u Bugarskoj prihod iznosio 345 miliona evra sa operativnim profitom od 64 miliona evra.

U toku prošle godine Telenor je u Srbiji smanjio broj mobilnih pretplatnika za 135.000 i imao ih je na kraju godine 3,16 miliona. Rast prihoda, prema objašnjenju ove kompanije, ostvaren je zahvaljujući većoj prodaji mobilnih telefona, a veća dobit ostvarena je dobrim delom i zbog smanjenja operativnih troškova.

Za investitore, vlasnike akcija Telenora, prodaja biznisa u CIE je dobra vest pošto je vrednost akcije juče povećana za 1,95 odsto. Osim toga vlasnici akcija ove kompanije videće i konkretnu korist pošto je menadžment predložio da se nakon prodaje njima isplati dodatna dividenda od 46 evrocenti po akciji. Kada se na to doda redovna dividenda iz dobiti iz 2017. godine od 85 evrocenti po akciji ukupno će u 2018. akcionarima biti isplaćeno oko dve milijarde evra.

Srpski deo prodat za manje od milijardu evra

Telenorove telekomunikacione kompanije u CIE su ostvarile u 2017. godini EBITDA od 425 miliona evra. Najveću zaradu je ostvarila mađarska kompanija 158,2 miliona, srpske i crnogorske kompanije zajedno su ostvarile zaradu pre poreza, kamata i amortizacije od 153,3 miliona evra, dok je bugarski operater zabeležio EBITDA od 124 miliona evra. Kada se EBITDA srpske kompanije pomnoži sa 6,4, dobija se cena od 980 miliona evra za srpsku filijalu Telenora.