Temu doveo do eksplozije onlajn kupovine: Koliko se u Evropi kupuje preko interneta, a koliko u Srbiji?

Udeo stanovništva koje koristi e-trgovinu u Srbiji varira od regiona do regiona. Mada nešto manje ispod EU proseka, najviše onlajn potrošača je u Beogradu (56,4 odsto), dok je najmanje u regionu Južne i Istočne Srbije (37,3 odsto).

Ispod EU proseka nalaze se i Vojvodina (46,7 odsto) i region Šumadije i Zapadne Srbije (44,2 odsto).

U našem okruženju, onlajn kupuju najviše stanovnici Hrvatske (49,9 odsto). Međutim, ostale zemlje značajno manje koriste usluge e-trgovine, najmanje ih je u Crnoj Gori (18,6 odsto) i Albaniji (13,6 odsto).

Onlajn kupovinu obavlja četvrtina ljudi u Bosni i Hercegovini (25,5 odsto), Severnoj Makedoniji (27,6 odsto) i Rumuniji.

Tri evropska regiona sa najvećim brojem onlajn kupaca nalaze se u Holandiji, gde preko 85 odsto ljudi obavlja kupovinu onlajn. Visoki procenat beleže skandinavske zemlje, pre svega Švedska i Danska.

Vidno je da stanovnici Zapadne Evrope značajnije koriste usluge onlajn trgovine. Iznad EU proseka se nalaze Francuska, Nemačka, Češka, Austrija, ali i Španija i Mađarska.

Nasuprot tome, od 20 regiona Evrope u kojima je manje od 35 odsto stanovništva kupovalo preko interneta, najmanje ih je u Bugarskoj gde manje od jedan od 5 ljudi koristi e-trgovinu.

Eksplozija onlajn kupovine izazvana Temuom

Prema poslednjim podacima Narodne Banke Srbije (NBS) građani Srbije su u drugom tromesečju 2024. godine obavili 19,2 miliona kupovina na internetu, što je u odnosu na isti period prošle godine, povećanje od 36,1 odsto.

Vrednost transakcija u dinarima iznosila je 36,3 milijarde (309 miliona evra), a u stranim valutama 184,7 miliona evra i 55 miliona dolara. Ukupno u dinarima, evrima i dolarima, građani su za tri meseca potrošili novac u iznosu od preko 540 miliona evra.

Ovi podaci pokazuju da potrošači najviše kupuju na domaćim internet prodavnicama.

Predsednica Republičke unije potrošača Vesna Perinčić ističe da ekspanzija kupovine preko interneta zahteva i dovoljno osposobljene i informaciono spretne potrošače za korišćenje usluga onlajn kupovine.

„Novi tržišni okvir zahteva i novu kategoriju potrošača koji su upućeni u taj način trgovine i koji su vešti u informacionim tehnologijama kako bi bili maksimalno zaštićeni, u smislu da se obazrivo ponašaju. Pre svega, da ne prihvataju ostavljanje svojih ličnih podataka kako bi dobili određene popuste ili da nekontrolisano klikću da nešto prihvataju, a da ni ne znaju da su bilo šta prihvatili. Tu se javlja niz problema i zloupotrebe podataka ličnosti“, kaže Perinčić.

Prava eksplozija dogodila se od kada je u maju ove godine kineska platforma za onlajn trgovinu Temu postala dostupna građanima Srbije. Agresivna marketinška kampanja učinila je Temu ne samo globalno konkurentnom, nego i vrlo popularnom među kupcima u Srbiji.

Pošta Srbije zabeležila je povećanje broja pošiljki od oko 60 odsto od kada je krenula aplikacija Temu, izjavio je za FoNet Zoran Anđelković, vršilac dužnosti direktora Javnog preduzeća Pošta Srbije.

„Ako smo u maju imali na mesečnom nivou 953 hiljade pošiljki, koje smo dostavili bez Temua, u avgustu je to bilo 1,68 miliona, što je više od 600 hiljada novih pošiljki“, kaže Anđelković.

U odnosu na Aliekspres, potrošačima davno poznata platforma, Temu se učini kao osveženje u pogledu znatno nižih cena, mogućnosti besplatne poštarine i atraktivnih ponuda i popusta.

Kupci u Srbiji mogu da računaju na Zakon o zaštiti potrošača ukoliko dođe do problema prilikom onlajn kupovine na domaćim platformama, ali i na zakone Evropske Unije ukoliko poručuju preko platformi koje su u okviru EU.

Mada ne podleže domaćim zakonima ili zakonima EU, Temu ima mogućnost izjavljivanja reklamacije i politiku vraćanja robe i tu daje čak bolje uslove nego što daje naš zakon. Potrošač ima pravo da se predomisli i vrati proizvod u roku od 90 dana, dok naš zakon propisuje rok od 14 dana.

U međuvremenu, razne kontroverze koje prate ovu aplikaciju dovele su do toga da Evropska komisija pokrene istragu protiv kineske platforme koja se odnose na kršenje pravila o zaštiti potrošača i prodaji nebezbednih proizvoda. Prema rečima Vesne Perinčić, tu se standardi Srbije ne poklapaju sa standardima EU.

„Ono što je problem i što je prepoznato u zemljama EU u vezi je sa zakonom o bezbednosti proizvoda opšte upotrebe. Da bi se pustio u promet bilo kakav tehnički proizvod, poput dečijih igračaka i tehničke robe, on mora da prođe određenu kontrolu od strane sertifikacionih tela i da poseduje oznaku koja ukazuje na bezbednost. Zbog toga ima povika u zemljama EU, jer se pojavljuju dečije igračke koje sadrže veću količinu hemijskih supstanci koji nisu usklađeni sa standardima EU koji se odnose na bezbednost tih proizvoda. Savet je da se ne kupuju konkretno dečije igračke“, ističe Perinčić.

Autorka je polaznica Danasove škole novinarstva.

Projekat „Danasova škola novinarstva je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. 

​Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.