Tepić: Da li je zasluga Đedović što je Telekom dobio kredit od EIB bez garancija

Dodaje da joj je naročito interesantan amandman, za koji kaže da se njime naša javnost nije dovoljno bavila, u kojem EP traži da se ispita kako je Evropska investiciona banka (EIB) dodelila kredit Telekomu od 70 miliona evra bez garancija.

„Imam pitanje za ministarku (rudarstva i energetike Dubravku) Đedović: Da li je ona, ako je imala zasluge za taj kredit, nagrađena ministarskim mestom“, pita Tepić u emisiji Iza vesti na TV N1.

Ona podseća da je Đedović do decembra 2021. bila regionalni direktor EIB, a u isto vreme objavljena je vest o ovom kreditu, iste EIB, datom Telekomu „koji je u dubiozi, četiri milijarde evra je zadužen“.

„Posle nekoliko nedelja Đedović prelazi u državnu Komercijalnu banku, koja u isto vreme biva prodata Novoj ljubljanskoj banci, i nekoliko meseci kasnije postaje ministarka u vladi Srbije. Dakle, da li je njena uloga bila da pomogne državnom Telekomu koji je u dubiozi da bez garancija dobije taj novac“, navodi Tepić.

Dodaje da je uloga Telekoma „držanje Srbije u mraku, stvaranje novih medija koji treba da čuvaju rejting vlasti i budu batina za opoziciju“.

„Bilčikovo eliminisanje Telekoma iz korupcionaških afera (u izveštaju) baca senku na njegov rad i čudno mi je da neko ko je nastavnik može tek tako da eliminiše Telekom i otvori sumnju da nisu čista posla bila u pitanju“, ocenjuje Tepić.

O novom sporazumu: Kako mislite da se ruši to što je prihvaćeno

Na pitanje da li su najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića i šefa diplomatije Ivice Dačića da će Srbija menjati spoljnu politiku, naročito odnost prema pojedinim državama čije im se ponašanje ne sviđa, unutrašnja priča ili je to najava zaokreta koji vodi u samoizolaciju, Tepić smatra da „ne možete odvojiti unutrašnju i spoljašnju priču, sada je ona samo počela da se i verbalno izgovara, i to dokazuje ono na šta mi već dugo upozoravamo – da je zvanična Srbija već zaustavila put evrointegracija 2018, da smo sve dalje od EU, Zapada“.

Dodaje da je rat u Ukrajini počeo da deli svet crno-belo, gde se na jednu stranu svrstavaju civilizovane zemlje, a „mi smo se sveli na fabrička podešavanja izvorne radikalske politike“.

„To je toliko opasno, da vi potpuno izolujete Srbiju od evropskog i civilizovanog sveta“, smatra ona i dodaje da je Srbija trebalo bar jedan paket sankcija da prihvati, i to one koji se ne odnose na obične ljude, već oligarhe i ljude bliske (ruskom predsedniku Vladimiru) Putinu“, ukazuje Tepić.

Na pitanje zašto samo delimične sankcije, ona kaže da se od nečeg mora početi, „nije ni EU uvela odmah 10 paketa sankcija“.

Dodaje i da sa druge strane „ne možete da ignorišete mišljenje građana, od kojih, prema istraživanjima, više od 80 odsto ne podržava sankcije Rusiji“.

Na pitanje da pojasni stav njene stranke da neće nezavisnost Kosova i njegov ulazak u UN, ali da prihvataju evropski plan, Tepić kaže da je on realnost, i da smo „uveli bar delimične sankcije Rusiji taj papir (evropski plan) bi bio drugačiji“.

„Pitanje normalizacije odnosa Srbije i Kosova je nadstranačko pitanje, trebalo je da postignemo neki konsenzus, ali Vučić je hteo da se igra sam“.

Upitana da kaže stav SSP o sporazumu i zašto ga ne kritikuje, ona kaže da je on prihvaćen, kao i implementacioni plan u Ohridu, „i sada treba da se vidi kako će teći ta implementacija“.

„Kako mislite da se ruši to što je prihvaćeno. Ne možemo da tražimo odbacivanje tog sporazuma, jer to znači izolaciju od celog sveta ali, s druge strane evropski partneri nam nisu dali evropsku perspektivu i zato mi imamo deklaraciju ‘Srbija u EU 2030!’“, kaže ona.

A na pitanje kakav je stav njene stranke o primanju Kosova u Savet Evrope, ona navodi da 14. tačka Briselskog i 4. tačka novog sporazuma kažu da se Srbija neće protiviti ulasku Kosova u međunarodne organizacije.

„Smatrali smo da je Briselski sporazum loše ispregovaran, ali sada se ne možete vraćati 10 godina unazad. Ako u tim papirima nema priznanja Kosova i saglasnosi prijema Kosova u UN, onda je to nama prihvatljivo. Da se SSP pitao, do ovih sporazuma bi došli kao partneri EU, kao neko ko ne zvecka oružjem svako malo, ko ne drži Srbe na Kosovu neslobodnima, a bez njih sve je ovo uzalud, svaki papir je uzalud ako ti ljudi ne budu bezbedni, ako ne mogu da se školuju, leče. Ljudi su važniji od svakog papira“, poručuje.