Uprava Telekoma Srbija frizirala je poslovne rezultate i finansijske izveštaje, i troškove je lažno prikazala kao prihode. To tvrdi potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić.
Navodi da je šest milijardi dinara rashoda, u poslovnim knjigama Telekoma prikazano kao novi poslovni prihod, i da je to samo jedan od primera friziranja finansijskih izveštaja te kompanije. Direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić priznaje da neto dug državnog operatora iznosi milijardu i 400 miliona evra, ali kaže da su dugovi porasli zbog investicija, prenosi N1.
Tepić koja je ranije javnosti otkrila sumnjive ugovore Telekoma sa biznismenom Igorom Žeželjom i koja je razotkrila angažman lidera opozicionog POKS-a Žike Gojkovića u jednoj od Telekomovih podružnica, sada iznosi nove podatke o poslovanju državnog Telekoma. Tvrdi da su poslovne knjige „frizirane“ i da je dug kompanije možda i veći od 1,8 milijardi evra.
„Pored abnormalnog povećanja duga koji plaćaju svi građani Srbije, uprava Telekoma je frizirala gotovo sve rezultate tako da je čak i šest milijardi dinara isplaćenih plata onih koji rade na mreži, prikazano kao novi poslovni prihod, na primer. Uprkos svim problemima koje smo naveli, oni su isplatili dividendu od 6,7 milijardi dinara“, ukazuje Tepić.
„To sve znači da je Telekom pred pucanjem, i neće biti u stanju da isplati ni plate ukoliko opet ne dobije neku finansijsku injekciju od države. Zaključak koji se nameće je da se generalni direktor Telekoma Vladimir Lučić ponaša kao da mu je Telekom deda ostavio, a ne da mu je na upravljanje data javna svojina i državno preduzeće. Odnosno, kada troši i preplaćuje onda je Telekom privatni, a kada se zadužuje onda su dugovi naši“, dodaje potpredsednica SSP-a.
Direktor Telekoma Vladimir Lučić objašnjava da je dug od 1,4 milijarde evra neto, na koliko ga on procenjuje, napravio zbog investicija i da je Telekom višestruko povećao svoje prihode.
„Dokaz da mi bez ikakvih problema servisiramo postojeće faktički investicione kredite jeste i taj kredit koji ste pomenuli od 683 miliona koji smo mi završili već u vreme krize Rusija-Ukrajina kada je bilo malo teže doći do finansija. Mi smo taj kredit dobili od najboljih evropskih banaka koje posluju u Srbiji i taj kredit nam je dat bez ikakve garancije na šest godina“, ističe Lučić.
Na zloupotrebu javne svojine i upravljanje imovinom građana bez polaganja računa, javnosti je još 2020. ukazala članica Saveta za borbu protiv korupcije, danas pokojna Jelisaveta Vasilić koja je sastavila izveštaj za Savet na osnovi nalaza Državne revizorske institucije.
„Ulaganje u akvizicije urađeno je bez odluke akcionara, bez kontole, nadzora i odluka ministarstava, Vlade i Odbora za ekonomiju javnog sektora, iako se radilo o javnim sredstvima u iznosu od 38,29 milijardi dinara, što je vrednost izvršenih akvizicija Telekoma koja su isplaćena iz javne svojine I koja su prešla u privatne džepove“, kazala je tada Vasilić.
Novinar Đorđe Vlajić upozorava da je reč samo o jednom u nizu državnih preduzeća čije je poslovanje netrtansparentno.
„Očigledno ta preduzeća su partijski plen i plen vlasti koja njima upravlja na način koji je pogodan za vlast, a ne za funkcionisanje tih preduzeća i za dobrobit građana. Opor primer toga su u Telekom i EPS“, smatra Vlajić.
U međuvremenu, Telekom se sprema za novo zaduživanje. Umesto bankarskog kredita štampaće obveznice u iznosu od 500 miliona evra i ponuditi ih na berzi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.