Teret krize na ajncerima ugostitelja – razočarani merama države

Najveće ekonomske posledice krize izazvane pandemijom nose na svojim ajncerima – ugostitelji. Od Subotice do Prokuplja, od velikih sala za venčanja do lokala sa svega par stolova – svi grcaju u dugovima.

Dok zaposleni konobari, šankeri i kuvari prijavljuju da, ako su i uspeli da zadrže posao, primanja su im opala drastično i trajno od marta prošle godine, ima i onih koji su pronašli nove profesije – morali su, kažu.

Pored njih, pate i oni koji su često zanemareni a bave se poslovima i delatnostima koje su usko povezane sa ugostiteljstvom – pre svega muzičari, ljudi iz „ivent industrije“ odnosno oni koji se bave organizacijom venčanja i drugih događaja.

Ovo pokazuju rezultati ankete na sajtu Danasa u okviru rubrike „Danas pita, građani učestvuju“ koju je popunilo skoro 200 čitalaca.

Među brojnim građanima koji su se javili postoji saglasnost da mere koje je država sprovela za pomoć privredi – jednostavno nisu bile dovoljne.

Među onima koji su bili na bilo koji način angažovani u ugostiteljstvu, njih 48,2 odsto kaže da im se od početka pandemije smanjio obim posla i da su im poslodavci smanjili plate, dok njih 20,4 odsto kaže da su izgubili posao u ugostiteljstvu i nisu uspeli da pronađu drugo zaposlenje.

Oni kojima su „samo“ smanjene plate uglavnom su pre pandemije bili zaposleni na neodređeno vreme, dok su otkaze dobili mahom oni koji su bili angažovani preko omladinskih zadruga, na privremenim i povremenim poslovima ili honorarnim ugovorima.

Rade samo oni koji su spremni da se prilagode

Iz iskustva građana koji su nam se javljali, da se zaključiti da posla u krizi ima samo za one koji su spremni da se prilagode i prave kompromise – od muzičara koji mese testo za picu, do defektologa koji radi za šankom ili konobara koji su otišli u dispečere i dostavljače hrane. Morali su da prihvate poslove koji im se nude i prilagode se stanju na tržištu rada.

Neki su gubili posao, pronalazili drugi, pa i radili uporedo više poslova, kao što je sa nama podelio Damir Sente iz Subotice, konobar već 10 godina, koji za sebe kaže da je imao sreće mnogo više nego njegove druge kolege.

– Lokal u kome sam radio pre izbijanja pandemije zatvorio se još u martu kada je proglašeno vanredno stanje i tada smo svi otpušteni, kao i u mnogim drugim lokalima. Ja sam imao sreće pa sam našao drugi posao u trgovini gde sam radio tri, četiri meseca, da imam nekakvu platu i ne sedim kod kuće, i to sam jedva našao, priseća se Damir.

Posle toga, u julu je ponovo našao posao konobara, a u međuvremenu je morao da nađe i dodatni posao kao dostavljač hrane.

– U Subotici imate samo dve velike picerije koje mogu da izdrže ovakav udarac, ali vidim da ni njima nije lako, plaćaju minimalce, vraćaju radnike kući. Mene su tu primili ali ja sam jedan od 10 ljudi koji su uspeli da se snađu. Mnoge moje kolege su ostale bez posla, noćni klubovi su potpuno zatvoreni i propali… Neki su se dosetili pa otvorili dostavu hrane, sada radim dodatno i za jednog prijatelja kao dostavljač, ispričao nam je Damir svoje iskustvo. Među njegovim novim kolegama, kako kaže, ima i „muzičara koji mese testo za picu“, jer drugog posla nemaju.

Govoreći o merama države, on ističe da isplata minimalca za zaposlene nije bila dovoljna pomoć dodajući da je čuo da su u nekim državama privatnici bili oslobođeni i plaćanja doprinosa za radnike, odnosno da je država preuzela te obaveze na sebe.

Jedna od onih koja je uspela da zadrži posao, ali sa manjim primanjima je i Jovana Stojić iz Beograda koja sa diplomom master defektologa i specijalnog pedagoga nikada nije uspela da nađe posao u struci već radi kao šankerka još od studentskih dana.

Osim nemogućnosti zaposlenja u struci, sada joj dodatnu neizvesnost stvara i udarac koji trpi ugostiteljstvo.

– U lokalu u kome sam danas radim još od studentskih dana. Ni nakon završenih master studija u roku, sa prosekom 9,5, nisam mogla da nađem posao u struci za koju sam se školovala. Sada mi je uskraćen i ovaj posao od koga živim, radimo po par dana zbog skraćenja radnog vremena, jednostavno posla je mnogo manje. Ja se nadam da ću uspeti da nađem posao u struci ali do tada značilo bi nam barem produženje radnog vremena. Ne nadam se pomoći države jer smatram da će nam, za to što nam daju, kasnije uzeti duplo više, ističe ona.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Dnevni list Danas (@danas.rs)

Ima i onih koji su napustili ugostiteljstvo i našli druge poslove, kao što je Nikola Bilić iz Novog Sada. On je radio u malom restoranu koji je u vlasništvu jedne porodice sve do izbijanja pandemije. Kada je video kakva je kriza, i da se poslodavci zadužuju samo da bi isplatili plate radnicima, da ne mogu da rade i opstanu iako su poštovali sve propise, otkaz je dao sam, kako kaže.

– Jednostavno ne vidim više budućnost u ugostiteljstvu, našao sam posao dispečera i ne verujem da ću se vraćati. Jako je teško da mali privatnici u ugostiteljstvu opstanu, video sam kako se snalaze i muče, naveo je Bilić.

Poslodavcima novi troškovi i kazne, a prihoda nigde

Među onima koji su svoje iskustvo želeli da podele sa čitaocima Danasa bilo je i nekoliko poslodavaca. Jedan od njih je Anita Mitić iz Vrnjačke banje koja drži mali kafić i jedva uspeva da opstane i namiri sve obaveze.

– Imam 80 odsto manje posla nego ranije. One prve mere države su pomogle donekle, ali ja kao preduzetnica i jedina zaposlena u ovom drugom krugu nisam mogla da dobijem ništa. Dodatan trošak su bila sva sredstva za dezinfekciju koja smo morali da nabavimo, i to košta a prihoda nigde. U Vrnjačkoj banji se svi vlasnici lokala žale da je promet opao, neki su hteli da se organizuju i da bojkotuju nove mere skraćenja radnog vremena, navela je ona.

Goran Milić iz Požarevca dugo je u poslu ugostiteljstva. Radi u malom lokalu, sa dva zaposlena koji uspevaju da opstanu u poslu sve vreme, uprkos problemima koje su im stvarali nadležni i inspekcije. Lokalu u kome on radi najveći problem stvorila je kazna zbog navodnog prekoračenja površine za letnju baštu, kao i zakupnina za ovaj prostor koju nadležni nisu hteli da smanje.

– Razumem da je epidemija i svi su bili zatvoreni ali ove naše vlasti u Požarevcu su se katastrofalno ponele. Pisali smo peticije da nam se smanje zakupnine za letnje bašte zbog krize, ali nismo dobili ni odgovor. Povrh svih problema koje smo imali, oni nam napišu kaznu od 75.000 dinara i to na veoma podmukao način – samo su fotografisali baštu i poslali to kao dokaz da smo prekoračili površinu, bez ikakvog zapisnika ili izlaska na teren, mi smo to morali da platimo. Celo leto smo poslovali u minusu, šalju nam inspekcije svaki dan, pišu kazne i tretiraju nas kao izvor zaraze. Dok sa druge strane u našim fabrikama ovde radi po 100 ljudi u smeni i još ih teraju da rade duple smene da bi nadoknadili bolovanje. Pa zar nije tamo veći epidemiološki rizik nego u kafiću gde sedi 10 ljudi, pita se Milić.

Muzičari i organizatori venčanja bez dinara zarade od novembra

Osim zaposlenih i vlasnika ugostiteljskih objekata, jednaki, ako ne i veći teret krize sa njima snose muzičari i organizatori različitih veliki događaja i proslava. Za njih posla uopšte i nema.

Na probleme muzičara ukazao nam je Nenad Stojić iz Zemuna, jer kafana bez muzike ne ide, kako kaže on.

Stojić je, kako se sam predstavlja, doajen u muzici, u sedmoj deceniji života, svirao je u nekoliko zemunskih lokala. Sada ih obiđe povremeno, vidi da su prazni i čuje o nevoljama vlasnika.

– U Zemunu u krugu od pet kilometara ima 50 lokala koji su imali muzikicu na uvo, peva jedan dečko, jedna devojka, nisu to bile kafane ni neka masovna okupljanja. Takvi lokali su sada prazni, tamo se išlo samo zbog muzike, to je značajan deo ugostiteljstva, navodi on.

Stojić kaže i da je poslednju svirku imao na „baksuzni“ petak 13. u novembru i da već dva meseca nema nikakav izvor prihoda. Na pomoć koju je država isplatila muzičarima, Stojić nije imao pravo jer nije bio u radnom odnosu, odnosno nije uplaćivao doprinose.

– Tih 90.000 dinara oni su dali samo muzičarima koji plaćaju doprinose, ali šta je sa svima nama koji radimo honorarno po ugovoru a platili smo licencu 100 evra državi da bismo uopšte mogli da se bavimo ovim poslom. Takvih je desetostruko više. Potpuno smo zaboravljeni, a mi smo sastavni deo kafanskog miljea, naveo je Stojić.

On dodaje i da produženje radnog vremena za objekte neće mnogo značiti ako i dalje ne bude dozvoljena muzika.

Još jedna delatnost koja je potpuno prestala sa poslom jesu organizacije venčanja i svi biznisi koji su uključeni u ovo. Na to nam je ukazala Aleksandra Pavlović, sa portala „Balkan wedding“ koja ujedno radi u prostoru za organizaciju venčanja i upućena je u sve probleme.

– U stalnom sam kontaktu i sa mladenicma i sa biznisima koji su uključeni u ivent industriju i sve nas najviše pogađa neizvesnost. Ne znamo šta da radimo, da li da otpuštamo ljude iz timova koje smo gradili 10 godina i koji su nam potrebni ako krenemo opet da radimo a nikakvog novca nema, sve je stalo, navodi ona. Pavlović kaže i da je svesna da je zdravstvena katastrofa pogodila ceo svet ali da bi im bilo lakše kada bi znali kako da se usmere, da li da se preorjentišu na druge delatnosti i kako dalje.

Fleksibilan radni odnos postaje novi trend

Predviđanja budućih trendova je za sada još uvek teško davati, ali nazire se da će kriza stvoriti neke nove forme radnih odnosa i zahtevati od svih veću prilagodljivost i agilnost saglasni su stručnjaci koje smo kontaktirali. Da li je to nešto šte treba da prihvatilo ili ne, mišljenja su podeljena.

Kriza će otvoriti prostor za sve fleksibilnije forme rada u kome će biti jako teško izboriti se za bilo kakva socijalna prava, smatra predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković komentarišući nalaze ankete Danasa.

– Sve vlade različtim merama pokušavaju da održe tražnju i zaposlenost i to daje neke rezultate. Vidimo da nije pala formalna zaposlenost, ali nestalo je sve ono što su bili poveremeni i privremeni poslovi. Zaposlenost se sada čuva kroz sve fleksibilnije oblike rada koji su sve nesigurniji. Opšta je tendencija da se u svim sektorima koji imaju povremeno zaposlene ti ljudi prevedu u ugovore koji imaju minimalna radna prava, a nikakva socijalna i prava na organizovanje. To stvara problem za sindikate i organizovanje radnika da se bore za bolje uslove rada, navodi Stojiljković.

On dodaje i da su primer onih koji već imaju ovakve probleme – frilenseri – koji ne mogu da se organizuju na adektavan način kako bi pregovarali sa državom.

Za ovakvu krizu vide se dva moguća rešenja – uvođenje osnovnog dohotka za život, odnosno dodeljivanje minimalne sume za preživljavanje, ili ponuda besplatnih i subvencionisanih usluga, ukazao nam je Stojiljković.

Sa druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić ističe da je stanje koje vidimo posledica toga što živimo u tržišnoj privredi, da to treba da prihvatimo i prilagoavamo se situaciji na tržištu. To za radnike koji su izgubili posao znači da treba da budu fleksibilni, menjaju poslove i ne oslanjaju se previše na pomoć države.

– Država je dala relativno solidan paket mera za ugostitelje, oni jesu jedna od najviše pogođenih grana, ali nisu jedini. Mi moramo da shvatimo da se nalazimo u tržišnoj privredi i da se ne možemo ponašati na jedan način dok zarađujemo novac – da ga zadržavamo za sebe kao rezultat svog rada, a sa druge strane kada je teško da očekujemo pomoć države, naveo je Savić.

On podseća da, iako su neke deltanosti u velikoj krizi, ima i onih koje su značajno napredovale te da treba tražiti izlaz u njima.

– Razvile su se neke nove delatnosti, kao što je e-trgovina, usluge dostave proizvoda, pa eto smernica gde da se preorijentišu oni koji su izgubili posao u ugostiteljstvu ili turizmu. Kada si u problemu moraš da razmišljaš kako da se prilagodiš, navodi Savić.

Nemaju poverenja u inspekcije

Među tačno 188 odgovora u Danasovoj anketi bilo je 137 onih koji kažu da su radili u ugostiteljstvu. Ovim ljudima bilo je postavljeno pitanje da li su imali neke probleme zbog kojih bi se mogli obratiti nadležnim inspekcijama i čak 36 ljudi odgovorilo je da jesu imali problema, ali da se nisu obratili nadležnoj inspekciji. Samo troje je reklo da se jesu obraćali nadležnima. Većina njih ipak kaže da nisu imali potrebe za ovakvim potezom.

Među nekolicinom koji su bili spremni da sa nama podele probleme koji su imali, ali ipak želeli da ostanu anonimni, nepoverenje u rad institucija navodi se kao glavni razlog zašto poslodavce nisu prijavili inspekcijama, čak i kada su imali neki problem.

Prema ostalim odgovorima građana može se nije bilo potrebe za obraćanje nadležnima zbog nedostatka zaštitne opreme i sredstava za dezinfekciju jer su skoro svi odgovorili da poslodavci jesu nabavili sve što je bilo propisano epidemiološkim merama, te da se držala dovoljna distanca.

Očekivali više novca kroz mere pomoći

Od ukupnog broja ispitanika, čak 41, 4 odsto, odnosno 137 onih koji su popunili anketu a to su svi koji su zaposleni u ugostiteljstvu, kažu da je država trebalo da izdvoji više novca za pomoć ugostiteljima.

Njih 27,5 odsto kaže i da nije trebalo da im se skraćuje radno vreme dok se među ostalim odgovorima i komentarima često čuju zamerke i bes na račun toga što je vlast predstavljala ugostiteljske objekte kao „leglo zaraze“ i što su se mali lokali poistovećivali sa velikim klubovima u vlasništvu kriminalaca i označili kao neodgovorni.