Teško je dati jednoznačnu ocenu budžeta, s obzirom na to da je već sama činjenica da se on radi sredinom godine zabrinjavajuća. S druge strane uvećani budžetski deficiti su problem velikog broja zemalja Evropske unije, pa onda nije veliko iznenađenje kad se i mi suočavamo sa istom situacijom – ukazuje u razgovoru za Danas Ivan Bauer, doktor ekonomskih nauka i univerzitetski profesor, odgovarajući na pitanje da li rebalans državnog budžeta koji je nedavno usvojila Skupština Srbije smatra dobrim.
Prema Bauerovim rečima, opozicione stranke opravdano kritikuju izradu rebalansa budžeta već polovinom godine, aludirajući na smanjenje kredibilnosti budžetske politike, „ali pritom zaboravljaju da kažu da se za najhitniji rebalans zalagala stručna javnost, predvođena Međunarodnim monetarnim fondom i Fiskalnim savetom“.
– Takođe, Evropska komisija je, na primer, još pre nekoliko meseci, promenila projekcije budžetskih deficita ka većim vrednostima i za jednu Francusku, Italiju ili Portugal – kaže naš sagovornik.
Šta je pozitivna strana rebalansa?
– Ono što se mora oceniti pozitivnim u rebalansu jeste to što je sprečeno potpuno prevaljivanje tereta rebalansa budžeta na leđa najsiromašnijih građana tako što bi se plate i penzije smanjile, ili njihov rast potpuno zaustavio. To osiromašeni građani Republike Srbije u ovom trenutku ne bi mogli da izdrže, o indirektnim efektima takvih mera, kao što je smanjenje agregatne tražnje, samim tim i usporavanje rasta bruto domaćeg proizvoda, da i ne govorimo. Problem za predlagača predstavljalo je to što plate i penzije učestvuju u budžetskim rashodima sa preko 50 odsto – odlukom da se na tim stavkama ne interveniše, ostavlja se veoma malo manevarskog prostora za redukciju budžetskog deficita na rashodnoj strani. Na tom malom prostoru je urađeno dosta toga dobrog – u šta ubrajam na prvom mestu smanjenje rashoda ministarstava i „kresanje” nepotrebnih subvencija.
Redukcija kapitalnih investicija je mera koju smo „prepisali“ od velikog broja zemalja EU koje su kao i mi morale da pribegnu ovoj „nepopularnoj” i po srednjoročni rast opasnoj meri i tu se krije najveća opasnost po ocenu rebalansa. Što se prihodne strane budžeta tiče tu, nakon prošlogodišnjeg povećanja poreskih stopa, jednostavno nije bilo moguće ponovo intervenisati.
Koji su faktori doprineli lošim projekcijama budžeta?
– I subjektivni i objektivni. Objektivne faktore predstavljale su teško predvidive promene makroekonomskog okruženja i, donekle, nepredviđena poreska nedisciplina. Izbegavanja poreza u uslovima teške ekonomske krize i povećanja poreza krajem prošle godine se moglo očekivati, te se njegovo nepredviđanje može ubrojati i u subjektivne faktore, u koje, svakako, spada i „preoptimistično“ planiranje budžetskih prihoda. Uočene greške opominju nas i obavezuju da se u narednim godinama malo više vodimo pesimističkim prognozama prilikom projektovanja budžeta.
Kakve su vaše prognoze za narednih nekoliko meseci?
– Situacija u narednim mesecima zavisi od priličnog broja faktora, pa je vrlo nezahvalno davati bilo kakve prognoze. Međutim, ono što je izvesno je da će doslednost u primeni intervencija i na rashodnoj i na prihodnoj strani budžeta igrati ključnu ulogu u njegovoj ostvarivosti. Ako najavljena pooštrena disciplina kontrole troškova popusti ili ako se ne prione najozbiljnije na povećanje poreske discipline, biće vrlo teško ostvariti zacrtane ciljeve. Posledice toga bile bi jako loše za standard građana Srbije: slabljenje dinara, rast inflacije, skepticizam stranih investitora koji prouzrokuje manji priliv sredstava iz inostranstva, samim tim i dalje slabljenje domaće valute i tako u krug… Lično, ne verujem u ostvarivost „crnih“ prognoza, jer mislim da je Vladi Srbije i ljudima koji je vode potpuno jasno da smo „doterali cara do duvara” i da nam nema spasa ako se ne uhvatimo ukoštac sa ovim problemima na najozbiljniji mogući način.
Hrabriji potezi umesto „gašenja požara“
Koje mere bi mogle dati dugoročne rezultate?
– Za dugoročne rezultate, rekao bih, potrebni su u budućnosti, kako se budu stvarali uslovi, malo hrabriji potezi, odnosno primena mera sa dugoročnijim efektima, umesto mera sa jednokratnim efektima namenjenih „gašenju požara”. To podrazumeva završetak strukturnih reformi, racionalizaciju državne uprave i uvođenje reda u isplatu dohodaka u javnom sektoru, reformu penzijskog sistema, beskompromisnu borbu sa sivom ekonomijom, reformu poreskog sistema u pravcu povećanja njegove pravičnosti koja bi podrazumevala snažnije oporezivanje bogatijih, viši stepen solidarnosti… Dosta od nabrojanog je već započeto, ali mora da se nastavi sa još većom odlučnošću i da se na tome istraje! Nepostojanost nas je u prethodnim godinama često mnogo koštala.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
