Prvi put otkad Udruženje banaka Srbije vodi evidenciju, a to je poslednjih šest, sedam godina, dugovanja građana bankama po uzetim kreditima nalaze se u padu. U oktobru je tako dug bio za 1,1 odsto manji nego u septembru, pri čemu su sve kategorije kredita od potrošačkih, stambenih i poljoprivrednih do kredita za restrukturiranje bili u padu, dok samo gotovinski zajmovi i dalje rastu za 1,1 odsto – izjavio je juče generalni sekretar UBS-a Veroljub Dugalić, podvukavši da su u pitanju nominalne brojke, a da bi, ako se uračunaju i efekti pada dinara i inflacije rezultati bili još gori.
Dugalić je kao najveći problem bankarskog sistema opisao problematične kredite (NPL-ove), podsetivši da se 24 odsto dugova pravnih lica vraća sa kašnjenjem u otplati većim od 90 dana.
Upitan da u tom kontekstu prokomentariše najave da bi država mogla da formira posebnu banku u koju bi bili prebačeni svi NPL-ovi srpskih banaka, čime bi se njihovi bilansi očistili, Dugalić je ocenio da bi „bilo veliko rasterećenje, ako bi se pokazalo da se time iz banaka izvlače ti krediti“, ali i dodao da ne može da daje preciznije komentare jer Udruženje banaka nije upoznato sa detaljima „tog predloga Narodne banke Srbije“.
Ovakva radikalna ideja, međutim, otvara pitanje ko će to da plati i da li su građani Srbije spremni da se iz njihovog džepa kao poreskih obveznika podmire banke koje su firmama davale sada nenaplative kredite.
– U svim oblastima u ovoj zemlji cenu plaćaju oni koji redovno izmiruju obaveze. Struja će sada da poskupi jer je ne plaćaju svi, pa će tu višu cenu opet da plaćaju oni koji su i do sada redovno izmirivali račune. I poreskim dužnicima će sada biti otpisane kamate na njihov dug, a šta je sa onima koji su redovno plaćali porez. Ista stvar je sada sa problematičnim kreditima. Postoje dva načina da se to uradi. Ili da se NPL-ovi izmeste iz banaka, pa da se posle otpišu, ili da se pretvore u javni dug, pa da onda te kredite svi platimo – kaže Dugalić.
Prema njegovim rečima, najveći broj NPL-ova nalazi se u bankama sa domaćim kapitalom, a ne u stranim bankama koje su došle u Srbiju, ali bi u slučaju da se odobri ovakvo izmeštanje loših kredita „bilo zaista pogubno da se napravi diskriminacija banaka“, tako što bi se recimo ovakva pomoć dala samo bankama sa državnim vlasništvom.
Dugalić je juče kritikovao i najnovije izmene zakona o PDV-u kojima je država odlučila da ubuduće naplaćuje ovaj porez na izveštaje Kreditnog biroa. Tako će od početka 2013. ovi izveštaji koštati 246 dinara umesto 205 dinara, koliko su koštali prethodnih osam godina.
– Krajnje smo neprijatno iznenađeni kako je to urađeno. To je potpuno neprihvatljivo. Kreditni biro zbog toga neće trpeti, ali hoće građani – rekao je Dugalić, dodavši da Udruženje banka, krovnu organizaciju pod kojom posluje Kreditni biro, niko nije ni obavestio, a kamoli konsultovao oko te odluke. Dugalić smatra da PDV ne treba da se naplaćuje jer je još ranije Ministarstvo finansija konstatovalo da izveštaji Kreditnog biroa predstavljaju deo finansijske usluge koju pružaju banke, dok je Narodna banka Srbije propisala da je korišćenje izveštaja obavezno prilikom odobravanja svih kredita, tako da ni građani ni banke nemaju izbor da li će koristiti ove izveštaje ili ne.
Dugalić je naglasio da je Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj Kreditni biro pokriva sve banke u državi, ima detaljne podatke o građanima i u kojoj je korišćenje njegovih usluga obavezno za sve, zbog čega je „naš Kreditni biro superioran u odnosu na ostale u Evropi“.
On je dodao da uprkos tome UBS nije menjao cenu izveštaja već osam godina „kako ne bismo opterećivali građane“, iako je UBS praktično monopolista jer u Srbiji postoji samo jedan Kreditni biro.
– Za tih osam godina, kumulativna inflacija u Srbiji je bila 93 odsto, što znači da ono što je tada vredelo jedan evro, danas vredi sedam centi. A naša cena se uopšte nije menjala – rekao je Dugalić, kritikujući državu što je sada porezom građanima podigla cenu izveštaja. Prema njegovim rečima, 40 odsto od naplaćenog iznosa ide bankama, 30 odsto softverskim kompanijama koje održavaju sistem i još oko 30 odsto UBS-u. Upitan da li se godišnje izda više od dva miliona izveštaja Kreditnog biroa, Dugalić je odgovorio potvrdno, ali nije mogao da precizira tačan broj.
On je dodao i da se uskoro može očekivati prisajedinjavanje podataka Poreske uprave u Kreditni biro, „ali samo u vidu platio porez – nije platio; na vreme – s kašnjenjem; samovoljno – sudskom odlukom, dakle bez ikakvih cifara“, dok se podaci Infostana još ne mogu uključiti, jer ta institucija nije „rešila svoje probleme“ s evidencijom, dok se podaci o plaćenoj struji i TV pretplati neće ni uključivati, pošto ima lokalnih samouprava koje su pozivale svoje sugrađane da ne plaćaju struju, dok iz sličnih razloga mnogi odbijaju da plaćaju TV pretplatu, što bi mnoge inače solventne građane prevelo u kategoriju kreditno nesposobnih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
