Teritorija Srbije zagreva se brže od globalnog proseka: Planeti prete klimatski migranti, suša, nejednakost i poplave

U okviru projekta, novinari, njih ukupno 151 iz 31 medijske kuće, posetili su 15 zemalja EU, odakle su izveštavali o najaktuelnijim temama.

Kako je istakla Marina Rakić, koordinator projekta, prvi izazov u sprovođenju ove inicijative bila je korona, koja je bila u punom jeku u čitavoj Evropi za sve vreme trajanja projekta. Uprkos tome, projekat je uspešno realizovan, a, kako je navela, novinari iz Srbije su najviše bili zainteresovani za teme u vezi zaštite životne sredine.

– Objavljeno je 256 medijskih priloga. Osim što smo organizovali putovanja, kolege su putovale i samostalno, uz našu logističku podršku. Ni projekat ni Delegacija EU nisu utical na sadržaj medijskih priloga – izjavila je Rakić.

Vladimir Đurđević, profesor na Fizičkom fakultetu za klimatologiju, podsetio je da je u Evropi u toku implementacija Zelenog dogovora, uz najveće investiranje u transformaciju društva od Drugog svetskog rata.

– Evropa ima ambiciozne planove za solar, vetar, hidrogen, čuvanje energije… Nažalost mi nećemo u tome učestvovati. Nas će taj zeleni talas zahvatiti za desetak godina – pesimistično prognozira Đurđević, ocenjujući da su klimatske promene pretnja čovečanstvu i da se društvo danas nalazi na ivici.

Zemlja je, kako kaže, 1,2 stepena toplija nego na početku industrijske revolucije, a Srbija i Centralna Evropa se zagrevaju i nešto brže od proseka, uz temperaturu koja je za 2,5 stepena veća nego u prošlosti.

– Živimo u klimi značajno toplijoj nego pre 50-ak godina. Koncentracije ugljen-dioksida je povećana za 50 odsto. Prošla godina je bila druga po toploti od kad postoje merenja, uz najtoplije leto ikada, što je dovelo do toga da imamo milijarde evra štete od suše – kaže Đurđević, dodajući da će klimatski ekstremi postati prepreka razvoju društva.

Kako je dodao, beležimo najveći porast letnjih temperatura, uz svaku dekadu za 0,4 stepena topliju od prethodne.

– Posledice klimatskih promena biće gubitak leda, suše, oluje, poplave i pojava klimatskih migranata, kao i povećanje nejednakosti u svetu. U prethodne dve godine više ljudi raseljeno zbog klime nego zbog oružanih sukoba. Postoji Pariski sporazum, ali se slabo ispunjava, a ako se ne ispune planovi, planeta će do kraja veka biti toplija za tri stepena, dok je granica ustanovljena Pariskim sporazumom dva stepena – upozorava Đurđević.