Šta je terminska prodaja koju traže poljoprivrednici i zašto je trgovina takozvanim fjučersima u Srbiji teško izvodljiva

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Terminsko tržište u Srbiji je postojalo i funkcionisalo 1995/96. godine. Tada je osnovana Robna berza Beograd (od grupe entuzijasta) koja je počela pod pokroviteljstvom tadašnjeg Guvernera NBS Dragoslava Avramovića da u sali biblioteke NBS u ul. Kralja Petra organizuje berzanske sastanke. Trgovalo se prema opštim robno-berzanskim pravilima i uzansama: KOMERCIJALNIM ZAPISIMA SA ROBNIM POKRIĆEM (KZRP) u belom šećeru od šećerne repe, pšenici, kukuruzu i ulju od suncokreta (KZRP sa pokrićem u malinama su bili u pripremi). Kupci (investitori u HoV) su kupovali i plaćali KZRP po unapred ugovorenim cenama (”na zeleno”), a emitenti (proizvođači) su bili u obavezi da isporuče istu u rokovima dospeća (nakon žetve odnosno prerade i proizvodnje). Razvila se i posebno važna sekundarna trgovina tim hartijama od vrednosti (KZRP). Održana su vrlo uspešno 23 berzanska sastanka (svakog utorka, a bio je gotovo završen i softver koji bi omogućio i primarno i sekundarno elektronsko trgovanje tim HoV). Za nabrajanje samo osnovnih prednosti takvog načina planiranja i finansiranja proizvodnje poljoprivrednih proizvoda i prodaje po realnim tržišnim cenama trebalo bi nam daleko više vremena i prostora. Kada su tadašnji monopolisti (velika uvozno/izvozna preduzeća, čiji je bivši direktor jednog od njih bio u to vreme i premijer vlade) uvideli da im transparentnost tržišnog formiranja cena ugrožava monopolistički položaj na tržištu primarnih poljoprivrednih proizvoda, uspeli su da zaustave rad Robne berze Beograd, a nedugo zatim smenjen je i Guverner Avramović koji je RBB davao svesrdnu podršku. Svi zaposleni sa ugašene RBB su prešli na rad na Beogradsku berzu (finansijsku) s namerom da u okviru nje formiraju sektor za (terminsko) berzansko trgovanje HoV sa robnim pokrićem što se nikad posle, sve do danas, ni ostvarilo (?!).

2. Da li bi moglo ovako, ako poljoprivrednici ostave svoju robu u javnom skladistu i dobiju robni zapis za tu robu, da li onda mogu da se kreiraju i prodaju futures bazirani na tim robnim zapisima?

3. Postoji jedno jednostavnijeg rešenje za poljoprivrednike. Treba, pored registracije polj. gazd., da registruju i firmu za trgovinu, izvoz i uvoz poljoprivrednih proizvoda (na pr. ratarskih, povrtarskih, voćarskih, vinogradarskih, lekovitog bilja, cveća,…) i da sami trguju svojim proizvodim, a ne da ih HOŠTAPLERI ucenjuju i zaj… Za sve što nam se događa, SAMI SMO KRIVI I ODGOVORNII!

4. Imate grešku u vezi zahteva ,traži se rafinerijska cena dizela plus PDV bez akciza ,a ne kako ste napisali.

5. Трошим одређену пољопривредну културу и до сада нисам успео ни код једног произвођача да купим унапред. Сви се надају биће боља цена па чекају и када падне, проблем. Ево, плаћам род унапред а ти рођаче се организуј, не треба ти кредит. И…нико неће. И шта сада?