foto BETAPHOTO-JP-EPSLignit koji Srbija koristi u energetici ubedljivo je najveći izvor arsena u vodama, vazduhu i zemljištu, pokazuju podaci iz zvaničnih izveštaja i merenja.
Eksploatacija i sagorevanje lignita krivo je za gotovo 98 odsto industrijskih emisija arsena u vode u Srbiji, piše portal Klima101 pozivajući se na podatke Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA).
Nacionalni registar izvora zagađivanja pokazuje da su termoelektrane odgovorne i za 92 odsto ukupnih emisija arsena, kada se u računicu uključe svi registrovani izvori.
„To znači da bismo, bez termoelektrana, imali preko deset puta manje emisije arsena u vode, svake godine. Brojka o kojoj govorimo je nešto više od 10.000 kilograma arsena godišnje koji, posle sagorevanja lignita, završava u našim rekama i jezerima“, piše portal.
Termoelekstrana, posebno TENT A i B, najveći su industrijski zagađivači voda za čitav niz polutanata, uključujući cink, hloride, kadmijum, azot, fosfor.
Međutim, one su najveće samo među industrijskim izvorima zagađenja.
Najveći zagađivači voda u Srbiji su zapravo komunalne otpadne vode u velikim gradovima, posebno kada su u pitanju elementi kao što su hlor, fosfor i azot, što je posledica činjenice da gradovi u Srbiji nemaju sisteme prečišćivanja otpadnih voda.
Za razliku od emisija u vode, emisije arsena u vazduh i zemljište je daleko teže ispratiti i podataka je manje.
Naučna savetnica na Institutu za hemiju tehnologiju i metalurgiju u Beogradu Dragana Đorđević, jedna od vodećih stručnjaka za hemiju zagađenja vazduha, kazala je da srpski lignit ima prirodno visoke koncentracije arsena, pa prisustvo arsena u česticama vazdušnog zagađenja ukazuje na to da je ta materija potekla iz termoelektrana.
„Ali potrebno bi bilo uraditi izrazito detaljne analize, na nivou čitave zemlje, kako bismo dobili iole realnu sliku“, rekla je Đorđević za portal Klima101.
U poslednjem izveštaju SEPA o kvalitetu vazduha merene srednje godišnje vrednosti koncentracija arsena u česticama PM10 pokazala su prekoračenja na dve merne stanice u Beogradu.
Kada je u pitanju zemljište, izvore zagađenja je još teže pratiti, a zvaničnih podataka je još manje.
Elektroprivreda Srbije već godinama dobija žalbe, prijave, pa i tužbe, kao što je ona koju su 2021. podneli meštani naselja Veliki Crljeni, gde se nalazi termoelektrana „Kolubara“, između ostalog, zbog registrovanih prekoračenih koncentracija arsena u više uzoraka zemljišta u naselju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
