Termovizijska kamera snimila ko su rasipnici energije i gde se ona najviše troši

Energija se rasipa i zimi i leti, a to košta. Tako su 2015. godine od ukupno potrošene energije u gradu stambene i javne zgrade u Beogradu trošile 61 procenat. Zgrade su odgovorne i za čak 79 odsto tadašnje emisije ugljen-dioksida.

Vladan Šćekić kaže za RTS da se zna koliko ima zgrada u Beogradu i koliko bi ih onda trebalo renovirati i adaptirati da bi se samo jedan procenat u trošenju energije promenio.

Ocenjuje i da se u međuvremenu situacija nije mnogo promenila, ali da se očekuje da će promenom Zakona o energetici i pratećih propisa u vezi sa održivim korišćenjem energije, kao i sa svim subvencijama koje resorno Ministarstvo i lokalne samouprave spremaju, situacija promeniti nabolje.

Gde se sve gubi energija 

Najveći broj stambenih objekata građen je od 1965. do 1985. godine. Zbog nepoštovanja propisa i kasnije su zidani rasipnici energije.

Šćekić ističe da je za smanjenje toplotnih gubitaka najefikasnija primena mera energetske efikasnosti, a to znači zamena prozora, ulaznih vrata, izolacija, fasade, odnosno toplotnog omotača zidova.

„Postoji niz mera i one nisu jeftine i zbog toga su potrebne subvencije“, naveo je Šćekić.

Da bi približili građanima problem i ukazali na kojim mestima se sve gubi toplotna energija, početkom januara su, kada je bilo hladno, jer je najbolje vreme za snimanje termovizijskom kamerom, snimali neke objekte u Beogradu.

Snimljeni su objekti u Bloku 63 i 37 na Novom Beogradu, u naselju Cerak Vinogradi, Kula Geneks i Istočne kapije Beograda.

Glavni problemi stanara u svim snimljenim objektima zbog kojih dolazi do curenja energije, prema rečima Šćekića, su međuspratne konstrukcije i stara stolarija.

Na snimcima se lako vidi kako neizolovani betonski zidovi konstrukcije i stara stolarija gube toplotu i povećavaju račune stanovnicima zgrada.

Kula Geneks i Istočne kapije Beograda

Geneks kula i Istočne kapije Beograda su predstavnici brutalističke arhitekture po kojoj je bivša Jugoslavija poznata i predstavljaju spomenike Beograda.

Šćekić ukazuje da zaštićena naselja imaju poseban režim kako se obnavljaju i to će se rešavati u budućnosti.

Obnova takvih zgrada će, ocenjuje biti veliki izazov i za grad i za građane koji žive u njoj. Problem je ističe, sa tim fasadama što se one već i raspadaju od starosti i predstavljaju ozbiljan problem ne samo za stanare koji žive u njima nego i za pešake zbog toga što postoji opasnost da se delovi fasade odlome i završe na trotoaru.

Obnova tih zgrada na način da se poštuju standardi energetske efikasnosti je izuzetno skupa, te ostaje otvoreno pitanje kako će se uz pomoć grada rešiti ovaj problem.

Navodi da je Novi blok A na Novom Beogradu, građen od 2014. do 2019. godine, jedan od dobrih primera kako se danas gradi i slike pokazuju da ne postoje mesta na kojima energija beži i da je, naravno, shodno kvalitetu te gradnje i cena kvadrata.

Mere nisu konačne

Šćekić ističe da mere koje su predložili za energetsku efikasnost nisu konačne, već samo početni predlog, ali smatraju da su dobra polazna osnova za razgovor na ovu temu i sa građanima i sa ekspertima i donosiocima odluka.

Pored subvencija, predviđeno je da se više koriste krovovi javnih zgrada za solarnu energiju, pre svega za izgradnju solarnih centrala.

Predviđena je i pomoć siromašnim i socijalno ugroženim stanovnicima, a to su uglavnom domaćinstva koja nisu u sistemu daljinskog grejanja. Predloženo je da grad njima pomogne u istoj meri kako pomaže određenim kategorijama domaćinstava koja jesu priključena na taj sistem.

Ističe i važnost formiranja Radne grupe za pravednu energetsku tranziciju, koja znači prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije.

„Imajući u vidu da mi imamo dve velike termoelektrane na teritoriji grada Beograda i najveći ugljenokop, i ta tema je veoma relevantna za Beograd“, zaključio je Šćekić.