Teško će se pokrenuti proizvodnja đubriva

Na trećem po redu javnom nadmetanju za kupovinu „Azotare“ iz stečaja „Promist“ je dao najbolju ponudu u iznosu od 650 miliona dinara. S obzirom da je ponuđena cena niža od procenjene vrednosti fabrike o tome da li će do akvizicije doći odluku će u narednih desetak dana doneti Odbor stečajnih poverilaca „Azotare“. Iz izjava datih medijima, može se videti da „Promist“ želi da nastavi sa proizvodnjom u fabrici.

Ta firma se naime bavi prodajom veštačkog đubriva a želi da ga i proizvodi u pogonima „Azotare“. U tom cilju određeni delovi fabrike bi ponovo trebalo da počnu sa radom i deo zaposlenih će se zbog toga vratiti na posao.

„Promist“ namerava da u kompleksu koji pripada „Azotari“ i skladišti veštačko đubrivo u njegovom vlasništvu.

Ta firma je inače bila najveći kupac veštačkog đubriva koje je „Azotara“ proizvodila pre stečaja. Kada je pak reč o ponovnom pokretanju proizvodnje amonijaka to u najvećoj meri zavisi od cene gasa na tržištu.

Privatizacioni savetnik Branko Pavlović kaže za Danas da je veoma teško poverovati da „Azotara“ može da posluje profitabilno ako se u njoj ponovo pokrene proizvodnja.

– Da je to moglo da funkcioniše kako treba ta fabrika se ne bi ni našla u problemima u kojima se sada nalazi. Drugim rečima, ne bi došlo do stečaja. Zato je teško poverovati da bi stvari mogle da se poprave na bolje. Jednostavno, ispostavilo se da je jeftinije uvoziti veštačko đubrivo iz inostranstva nego ga proizvoditi u „Azotari“. Stoga ne verujem da se poslovanje na zdravim osnovama može obnoviti, kada je reč o nastavku delatnosti kojom se ta fabrika bavila pre stečaja – navodi Pavlović.

Prema njegovim rečima, najbolje rešenje za državu bi bilo kada bi se kompleks „Azotare“ prodao kako bi se u njoj obavljala neka druga delatnost.

– Ako je sačuvana infrastruktura koju je „Azotara“ imala ranije u okviru njenog kompleksa bi mogla da se razvije neka druga proizvodnja a ne ona koja je bila primarna do stečaja. To bi podrazumevalo prodaju placa na kome se ona nalazi i svakako bi u tom slučaju mogla da bude postignuta i veća cena od one koja je sada aktuelna – objašnjava Pavlović.

Ni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić nije optimista kada je reč o uspešnom oporavku „Azotare“ u stečaju nakon privatizacije.

– Država je ranije pokušavala na razne načine da oporavi njeno poslovanje ali nije uspela u tom procesu. Shodno tome, teško je poverovati da do toga može da se dođe iz pozicije stečajnog postupka. Drugim rečima, teško je predvideti da li će „Azotara“ sa novim vlasnikom izaći na „zelenu granu“. Tako nešto se, bar ne u kratkom vremenskom periodu, nikako ne može ostvariti – navodi naš sagovornik.

On dodaje da država nema veliki manevarski prostor i da ne može da bira i eventualno uslovljava zainteresovanog kupca.

– Za državu je sve bolje od situacije u kojoj se „Azotara“ trenutno nalazi i predstavlja balast za nadležne. Shodno tome ni činjenica da je cena niža od procenjene ne igra veliku ulogu. U praksi procenjena cena ne znači da će ona zaista biti i ostvarena. Kada je reč o stečajnom postupku u Srbiji iskustva govore da se preduzeće najčešće proda po nižoj ceni od ponuđene – ističe Savić.

Dugovi od 200 miliona evra

Fabriku veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja HIP „Azotara“ u stečaju Agencija za licenciranje stečajnih upravnika ponudila je u aprilu na prodaju po treći put po umanjenoj početnoj ceni od 581,3 miliona dinara. Prodaje se kao jedinstven fabrički kompleks sa proizvodnim pogonima i skladištima i objektima energetike, uprave i laboratorije. U stečaju je od sredine 2018. godine i dosad je dva puta neuspešno nuđena na prodaju. U Ministarstvu energetike su tada tvrdili da pokretanje stečajnog postupka predstavlja ispunjavanje obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu. Podaci govore da je vrednost imovine fabrike oko 108 miliona evra, dok su dugovanja, od kojih je 90 odsto prema Srbijagasu, dostigla cifru od 200 miliona evra.