Foto: V. A. Tetkice, ali i svi ostali zaposleni u školama koji rade za minimalac, a koji su tužili državu zbog neisplaćenog toplog obroka i regresa izgubili su spor i moraće da plate sudske troškove od nekoliko hiljada dinara do više od 1.000 evra. Ostaje im da se žale Ustavnom sudu i na kraju Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, ukoliko budu imali snage do njega da idu.
“Mojim koleginicima i meni stiglo je da platimo troškove od 13.000 do 28.5000 dinara, svima različito, a sada to moramo nekako da platimo i čekamo da vidimo hoće li država nešto da oprosti, da nam omoguće plaćanje u rate”, kaže za Danas.rs zaposlena u jednoj beogradskoj gimnaziji koja, kao i njene koleginice i kolege koje su tužile državu, radi za minimalac.
Ona i kolege iz kolektiva su u to krenuli, kako kaže, zato što su čuli da su pojedini dobili presudu.
“Meni je stiglo da danas treba da krenem da otplaćujem, ali nam je advokat rekao da sačekamo da se to podeli na rate. Nekima je to već stiglo, tako da čekamo da vidimo koliko rata će odobriti da počnemo da plaćamo”, ističe ona.
Naša sagovornica, kao i svi ostali koji su izgubili spor protiv države, će te troškove morati da plate pravobranilaštvu, a svoju pravnu borbu ukoliko to žele posle uložene žalbe Ustavnom sudu moći će da nastave jedino na Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
“Malo nas ima i mi smo odustale, iz straha ili nečeg drugog, ali odustale smo od toga”, odgovara na pitanje da li će da nastave svoju borbu, koja je prema tvrdnjama pravnika trebalo da bude dobijena.
Naime, zaposleni koji u školama rade za minimalac izgubili su letos spor protiv države, jer je Vrhovni kasacioni sud odlučio da su sve prethodne sudske presude bile pogrešne i da tetkice i domari nemaju pravo na regres i topli obrok, jer su im te naknade već sadržane u koeficijentu.
To je potpuno drugačija odluka od one koji su doneli pre dve godine i one koje su presudili sudovi u početku – da u minimalnoj zaradi nikako ne može da bude sadržana bilo koja druga naknada, jer onda znači da taj neko ne prima minimalac kako je Zakonom o radu predviđeno već manje od toga.
Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo kaže da je VKS i ovde koristio isti princip kao kada su zbog troškova obrade kredita građani tužili banke s tim to su tada bili u pitanju ljudi različitog materijalnog statusa, a sada su svi ovi ljudi koji treba da plate – na minimalcu.
“Oni su sada opterećeni troškovima postupka i po zakonu onaj ko izgubi spor, kome se odbaci tužbeni zahtev ili povuče tužba mora da plati troškove, osim ukoliko ne važi tzv. siromašno pravo, da se ne plaćaju troškovi postupka. Ovde se taj uslov ne ispunjava, jer svi primaju minimalnu zaradu što je više od onoga što se traži za ispunjenje tog prava”, ističe Reljanović.
Zakon kaže da troškovi suda moraju da se plate, ali je veliko pitanje, kako kaže, kako je do toga došlo.
“Napravljena je potpuna glupost, totalno nezakonita i sada ljudi mogu da se žale, pa da to onda ode na drugostepeni koji će presuditi protiv njih. Sledeći korak je uložiti reviziju, ali će se i to odbiti i onda ostaje da se podnese ustavna žalba i posle toga će biti iskorišćeni svi pravni lekovi i Strazbur može da bude poslednja instanca koja može da odlučuje”, naglašava Reljanović.
Sud u Strazburu bi, smatra on, mogao da slučaj uzme u razmatranje ako bi se veliki deo onih koji su tužili udružio i podneo zajedničku pritužbu protiv Srbije.
U radnom pravu su, napominje on, mnoga pravila postavljena tako da postoji pristup pravdi i pravnim lekovima formalno, ali da faktički toga nema i da bi u Strazbur moglo da se ide u koliko neko uspe da dokaže da je ovde prekršeno pravo na delotvoran pravni lek i pravo na na pristup pravosuđu.
“Mislim da će se najverovatnije ići tim putem, na kršenje člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, a da li će se u Strazburu to uvažiti to je veliko pitanje”, napominje on.
Na pitanje zbog čega su troškovi koje zaposleni u školama koji su izgubili spor moraju da plate variraju od nekoliko hiljada do stotine hiljada dinara Reljanović kaže da to zavisi od toga u kom je stadijumu bio postupak kada je odbijen.
“Svako ročište se plaća, potom veštaci, tako da od toga da li je neko samo podneo tužbu, da li su održana pripremna ročišta ili i glavna rasprava zavisi i visina sudskih troškova”, napominje Reljanović.
Opraštanje sudskih troškova kome se nadaju pojedini zaposleni u školama pravno nije moguće.
“Može druga strana da se odrekne troškova, ta naknada može da bude nula, ali sam sud ima neke troškove, tako da ne znam kako bi sud mogao, ako nije priznato to tzv. siromašno pravo, da ih se odrekne. Pretpostavljam da bi Ministarstvo pravde moglo da izda neko uputstvo u ovakvim slučajevima da se ne obračunavaju troškovi, ali to bi bilo nezakonito”, kaže naš sagovornik.
Ovakvom odlukom VKS poslata je, kako kaže, jedna skrivena poruka, a to je da ne možete da idete protiv države koliko god da vam se zakine ili šta god da se uradi.
“Vi nemate sredstava da se suprotstavite državi što je poražavajuće jer to govori o tome koliko sudska vlast nije samostalna i nezavisna od izvršne vlasti i koliko je podložna različitim uticajima. Ovaj slučaj, kao i primer sa bankama, je jasan primer da može da se kupi mišljenje VKS u današnje vreme ili političkim uticajem ili nekim drugim uticajem što je poražavajuće”, napominje Mario Reljanović.
Prema Zakonu o platama, regres i topli obrok nalaze se u koeficijentu i oni predstavljaju dodatak na platu. Minimalna zarada se isplaćuje kao najniža zarada za standardni radni učinak i vreme provedeno na radu, i u njoj ne može biti sadržan nijedan dodatak.
Zbog toga je na stotine zaposlenih u obrazovanju tužilo državu i najpre dobilo presude na osnovu kojih je država bila dužna da isplati odštete za poslednje tri godine tokom kojih im plate nisu bile uvećane za topli obrok i regres.
VKS je sve takve presude preinačio, a žalbe su odbijene tako da su zaposleni sada ti koji duguju državi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
