Država okreće glavu od slučaja tetkica: Šta će raditi radnici na minimalcu kojima su posle izbora došli izvršitelji?

Iako su neki od zaposlenih dobili prvostepene presude u svoju korist, Vrhovni kasacioni sud je 2022. promenio svoje pređašnje stanovište i odlučio da pomenuta potraživanja tetkica i domara nemaju osnova.

Kao argument za to istaknuto je da su regres i topli obrok uračunati u koeficijent minimalne zarade.

Tada je postalo jasno da će svi koji su podneli tužbe, morati da plate administrativne troškove, a uprkos kategoričnoj preporuci Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave da se tetkicama iz predškolskih ustanova oproste parnični dugovi, zaposleni u ovim ustanovama, opterećenja još uvek nisu oslobođeni.

S druge strane, bez obzira na upozorenja domaće stručne javnosti da u minimalnu zaradu ne mogu biti uračunate pomenute naknade, za one koji dugovanja još nisu otplatili, izvršitelji sada prikupljaju podatke za postupak prinudne naplate.

To znači da će, osim za parnične dugove koji iznose između 40.000 i 120.000 dinara, tetkice i domari morati da izdvoje još 40.000 dinara na konto troškova izvršenja.

Ivan Ječmenica, advokat i pravni zastupnik nekih od zaposlenih, ističe da je, prema njegovom mišljenju, u ovim postupcima narušeno pravo na pravično suđenje i da će se o tome izjasniti Ustavni sud.

„Promenjenom odlukom Vrhovnog kasacionog suda izmenjena je dotadašnja sudska praksa, koja je određivala da regres i topli obrok nisu uračunati u minimalnu zaradu. Tetkice i domari godinama unazad primaju platu u visini minimalne zarade, i sud je ranije bio stava da u minimalcu ne smeju biti sadržane druge naknade. Sada se od njih zahteva da plate administrativne troškove. Tetkice i domari su slali pismo sa hiljadu potpisa na adresu predsednika republike, da im država otpiše dugove, a do danas nisu dobili odgovor. Osim toga, obraćali su se i ministru finansija, gradonačelniku Beograda, međutim, ništa. Nakon održanih parlamentarnih izbora krenulo se sa prinudnom naplatom“, kaže Ječmenica.

On napominje da do kašnjenja otplate dugova dolazi iz razloga što tetkice i domari nemaju mogućnosti da plate troškove, kao i zbog nade da će im oni biti otpisani.

„Dug je veliki udar na njihov budžet, jer 10 godina primaju minimalac, a troškovi se kreću od 40.000 do 120.000 dinara. To su njihove dve do tri mesečne plate. Sada imamo primere Elektrotehničke škole u Beogradu, škole u Osečini i drugim mestima, kojima se Državno pravobranilaštvo obraća kako bi im ustanove dostavile podatke neophodne za sastavljanje predloga rešenja protiv zaposlenih“, dodaje advokat.

Naš sagovornik ističe da Državno pravobranilaštvo zapravo ima pravo od škola da traži podatke o zaposlenima, jer zastupa škole kao korisnike državnog budžeta, i da stoga prikupljaju matični broj i PIB škole, adresu i JMBG tetkice, kako bi ih uneli u predlog za izvršenje.

Kada je u pitanju dalja borba za narušena prava, Ječmenica kaže da tetkice i domari imaju nameru da je nastave, te da su sada na potezu sindikati, koji se, kako otkriva, sastaju u narednim danima.

S druge strane, komentarišuči predlog da se tetkicama u vrtićima otpiše dug, zastupnik zaposlenih pojašnjava da je on potekao od Radne grupe za predškolsko obrazovanje i vaspitanje, koja je kao argumente priložila činjenicu da je sud promenio pravno mišljenje, i da je nepravedno da se zaposleni opterećuju parničnim troškovima.

„Ministarstvo državne uprave donelo je preporuku, ali ona nije obavezujuća. Adresirana je ka gradonačelnicima i predsednicima opština, uz predlog da se, shodno njihovim mogućnostima dug u celosti otpusti. Na njima je da odluče da li će se to desiti, budući da se taj novac sliva u gradske kase. Do današnjeg dana niko ih formalno i zvanično nije otpisao. Po mojim saznanjima, ovih dana će se pojedinačnim zahtevima obraćati predsedniku privremenog organa grada Beograda Aleksandru Šapiću, sa molbom da im se dugovi otpišu. Svako će dostaviti svoju presudu u kojoj će biti navedeno koliki im je dug,  preporuka Ministarstva, i pozvaće se Šapić da postupi po toj preporuci“, nagoveštava Ječmenica.

Sličnih viđenja je i Mario Reljanović, direktor Centra za dostojanstven rad i saradnik Instituta za uporedno pravo, koji, govoreći o preostalim, potencijalnim sredstvima koja se mogu koristiti kako bi se nepravda ispravila, pojašnjava da postoje još dve instance, ali da ni one nisu u potpunosti garant da će odluka Vrhovnog kasacionog suda biti poništena.

„Kada je reč o redovnom postupku, Vrhovni sud je bio poslednja stanica za obraćanje. Ipak, postoje još dva puta, jedan je preko Ustavnog suda Srbije i ustavne žalbe, jer je USS jedini koji slučaj može da vrati na ponovno suđenje. Posle ustavne žalbe ostaje samo sud u Strazburu, odnosno Evropski sud za ljudska prava. Već smo čuli neke najave od advokata koji su zastupali te ljude, da će potencijalno izneti predstavke sudu u Strazburu. Oni se nalaze u nezavidnoj poziciji, jer su svi mislili da je to 100 odsto dobijen radni spor, dok nije došlo do zaokreta, te se sada osećaju donekle odgovornim što su ljudi pokrenuli tužbe. S obzirom na to da primanja jesu pravo iz člana 1 Protokola 1 Evropske Konvencije o ljudskim pravima kojom je osnovan i sud u Strazburu, taj sud bi, kao što je razmatrao neisplaćene zarade, mogao da odluči da li je odluka Vrhovnog kasacionog suda u skladu sa pravom na pravični postupak i pravom na uživanje imovine. Nismo takve slučajeve imali, ali ako Evropski sud to uzme u razmatranje, možda ćemo imati i tu epizodu“, ističe Reljanović.

Naš sagovornik dodaje da sud u Strazburu može dosuditi naknadu štete zaposlenima, ali da ipak ne može retroaktivno uticati na izmenu domaćih sudskih odluka.

„Nisam siguran da li će se neko, nakon svega što se desilo, usuditi da ide dalje i potencijalno stvara nove troškove, ali vidim da postoji značajan broj advokata koji su spremni da to rade i bez naknade, čisto da bi „isterali pravdu“, jer su besni zbog skandalozne odluke Vrhovnog kasacionog suda“, zaključuje on.

Sa druge strane, iz Vrhovnog suda kažu da je u spornom slučaju reč je o radnicima u državnim ustanovama i javnim službama, čija se zarada obračunava na osnovu koeficijenta, i za koje važi Zakon o platama u državnim organima i javnim službama.

„Ne treba mešati zaposlene na koji se isključivo primenjuju odredbe Zakona o radu i zaposlene za koje Zakon o radu upućuje na primenu posebnog zakona“, napominju oni.

Kako ističu, poseban zakon – Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, koji se primenjuje na tetkice i domare, predviđa da je u koeficijent uračunat topli obrok i regres.

„Paksa Vrhovnog kasacionog suda je godinama nepromenjena, ali je jedna jedina suprotna presuda koja je izašla iz suda, dovela do potrebe za zauzimanjem pravnog stava na sednici Građanskog odeljenja“, zaključuje Vrhovni sud.

Ipak, da je odluka suda nepravedno doneta na uštrb tetkica i domara, za Danas kaže i Zoran Mihajlović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.

On upozorava da u koeficijentu minimalne zarade ne treba da budu uračunate naknade za regres i topli obrok, te da je, u ovom slučaju, dovedeno u pitanje pravo na pravično suđenje.

„Minimalac je osnovna zarada za koju je koeficijent jedan, a ostali dodaci se obračunavaju na taj iznos. Tu spada minuli rad, topli obrok i prevoz, a svi dodaci se naknadno obračunavaju na platu. Sud je u skladu sa tim i presuđivao u početku, međutim, verovatno zbog činjenice da su u pitanju veliki iznosi koje bi država trebalo da pokrije zaposlenima, usledio je politički uput sudovima da preinače odluku. Tako je usledilo da, iako su neki dobili presude, njihove kolege kasnije izgube sporove zbog političke, a ne zakonite odluke“, poručuje Mihajlović.

On ističe da je način na koji se obračunavala zarada u državnom sektoru nezakonit i problematičan, i da zbog pristrasnog suđenja ceh plaćaju zaposleni koji rade za minimalnu platu.

Da odluka Vrhovnog suda nije pravedna, na osnovu svog iskustva upozorava i Snežana Stajić, tetkica u jednoj beogradskoj gimnaziji. Ona pojašnjava da su, iako svesni nepravde koja se odigrala, zaposleni u školi u kojoj ona radi sve troškove isplatili uz pomoć sindikata.

„Nas sedam je platilo sva potraživanja, ali da nam sindikat nije pomogao, ne znamo kako bismo uspeli u roku da izmirimo obaveze. Odluka suda nikako nije opravdana, ali tu ništa ne možemo da uradimo. Zato nećemo nastavljati ovu borbu, ima nas malo. Pokušale smo, uz nadu da ćemo ostvariti svoja prava, ali ništa od toga“, priča naša sagovornica.

Ona ističe i da nije svima pristigao isti iznos koji treba da plate, te da joj nije jasno na osnovu čega su nekome obračunati viši, a nekome niži troškovi.

„Za istu stvar razlika u potraživanjima vatirala je do duplo. Neki od nas nisu dobili obaveštenje da li mogu da izvrše isplatu na rate ili odmah, pa je iz tog razloga bilo i kašnjenja. Ipak, sve smo obaveze izmirili, i nećemo pokušavati da isteramo slučaj do kraja“, zaključuje ova tetkica.

Iako problem traje mesecima, a preporuka Ministarstva za otpis dugovanja i dalje stoji kao mrtvo slovo na papiru, na pitanja Danasa Vlade Srbije, Vrhovni sud, grad Beograd i Ministarstvo pravde nisu odgovorili.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, reklo nam je da je za ovu temu nadležno Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, koje nas , sa druge strane, upućuje da se obratimo Ministarstvu pravde.