Naučnici za Danas: Zašto je titanijum-dioksid problematičan i kroz koje proizvode ga unosimo u organizam?

Ova vest zabrinula je građane, koji se pitaju da li je hrana na domaćem tržištu zdrava i bezbedna, ako se i dalje koriste supstance za koje Evropa smatra da mogu dovesti do kancera.

Konkretno, kada je reč o titanijum-dioksidu, naučna istraživanja ukazuju na to da unos ovog jedinjenja potencijalno može dovesti do oštećenja DNK, te izazvati teška oboljenja kao što je rak.

S tim u vezi, Vladan Kocić, doktor veterinarske medicine, specijalista za bezbednost hrane i predsednik Superlab-a, kaže za Danas da, iako ljudi već pet decenija koriste titanijum dioksid u raznim proizvodima, najnoviji naučni pokazatelji, a posebno nalaz titanijuma u placenti, pozvali su na ispitivanja njegove bezbednosti.

„U januaru 2022. Komisija za bezbednost hrane, na preporuku Evropskog komiteta, donela je zabranu njegove upotrebe u hrani, jer je potvrđena genotoksičnost. To znači da on može oštetiti gene. Ovo ne znači nužno da je kancerogen, jer oštećenje genetskog materijala ne vodi uvek u kancer, već može doveti i do drugih bolesti kao što su dijabetes ili auto-imune bolesti. Zbog toga što je zabrinutost bila značajna, doneta je odluka da se on izbaci iz upotrebe“, ukazuje naš sagovornik.

Zbog čega je upotreba titanijum-dioksida i dalje legitimna u Srbiji, Kocić kaže da nije najjasnije, niti koliko vremena Srbija ima da ga zabrani, s obzirom na to da se obavezala na harmonizaciju zakona sa Evropskom unijom.

Govoreći o uticaju titanijum-dioksida na organizam, predsednik Superlab-a naglašava da je primetna široka upotreba žvakaćih guma, te da ona može izazvati oštećenje crevne flore.

„Zbog bele boje i svetlucavosti, u žvake se stavlja ova supstanca. Dete kada žvaće žvaku to traje po pola sata, sat ili dva. Najveća koncentracija titanijum-dioksida je u spoljnoj oblozi, a u jednom radu je dokazano da titanijum-dioksid koji dolazi iz žvaka i meša se sa pljuvačkom, oštećuje mikrofloru creva. Drugi problem je što se titanijum-dioksid u značajnoj količini nalazi u nano-česticama. To su čestice sitnije od jednog nanometra, i po tome predstavlja ćelijsko đubre. On može prodirati i na mehanički, ne samo toksički način, i remetiti DNK strukturu. Tu je problem sa titanijum-dioksidom. Ono što sada ne vidimo, a verovatno postoji, jeste činjenica da ova susptanca ne prođe samo kroz naš stomak, nego verovatno kao nano-čestica ostaje u organizmu i menja DNK“, upozorava Kocić.

Kako objašnjava, zbog činjenice da se ljudski organizam retko susreće sa tako sitnim stvarima, nije razvio mehanizam da spreči prodiranje u ćelije, i zbog toga njihovo zadržavanje predstavlja opasnost.

„Voda ili druge supstance, pa čak ni virusi, ne mogu slobodno ući u naše ćelije, kao nano-čestice. Postoje filteri, membrane, organele… a one prodiru, i mi možemo samo pretpostaviti šta rade organizmu“, kaže naš sagovornik.

Specijalista za bezbednost hrane napominje i da se titanijum-dioksid koristi u skoro svim lekovima, od čega samo u veterini u 8.000 preparata, kako zbog zaštite sadržine od svetlosti, tako i zbog autentičnosti.

„Svaka kapsula bi bila providna kada ne bi materijal od koje je sačinjena sadržao malu količinu titanijum-dioksida. Postoje mnoge supstance koje su foto-senzitivne, te se titanijum-dioksid koristi da se potamni“, dodaje Kocić.

To za Danas potvrđuje i Ivana Vasiljević, asistentkinja na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koja dodaje da titanijum-dioksid lekovima obezbeđuje brojne prednosti kada je reč o zaštiti, i stoga, nije lako zamenljiv.

„Septembra 2021.g. Evropska agencija za lekove objavila je izveštaj u kom se navodi da zamena titan-dioksida u lekovima nije jednostavna i moguća, jer nema pomoćnih supstanci koje poseduju tako dobra svojstva. Titanijum-dioksid omogućava neprozirnost, ne stupa u interakciju sa drugim supstancama u sastavu lekova, štiti od UV svetlosti, poboljšava izgled finalnog proizvoda i drugo“, ističe Vasiljević.

S tim u vezi, naša sagovornica upućuje da je izmena formulacije dugotrajan proces, i da bi povlačenje svih lekova sa titan-dioksidom moglo dovesti do nestašica lekova.

„S obzirom na to i činjenicu da se u lekovima koristi u malom procentu već 50-ak godina, Evropska agencija za lekove smatra da će za zamenu titan-dioksida i dobijanje odobrenja od regulatornih tela biti potrebno još 10-ak godina. Potencijalna rešenja su zamena nekom drugom supstancom ili izostavljanje titan-dioksida, tako da kapsule budu providne. Evropska agencija za lekove u međuvremenu prati situaciju i objavljuje nova uputstva za proizvođače lekova“, zaključuje Vasiljević.

Kako je ranije za naš list objasnila Slađana Savić, asistentkinja Katedre za primenjenu hemiju Hemijskog fakulteta u Beogradu, titanijum-dioksid se, osim u farmaceutskoj i prehrambenoj, koristi i u hemijskoj i kozmetičkoj industriji, ali i u nekim proizvodima protiv štetočina.

Kao i Kocić, ona sugeriše da zbog nedostatka informacija i rizika, treba značajno kontrolisati njegovu upotrebu kao aditiva u stočnoj i ljudskoj upotrebi.

„Na primer, u hrani za mačke i pse ovog aditiva ne sme biti više od stotog dela. Sa druge strane, titanijum-dioksid je dugo smatran bezbednom zamenom za olovno belo u slikarstvu, zato što je olovo toksično“, upozorava Savić.

Podsećamo, Evropski sistem za brzo uzbunjivanje u trgovini hranom (RASFF) objavo je da je drugog novembra vraćena pošiljka keksa iz Srbije namenjena hrvatskom tržištu.

Na sajtu je navedeno da je proizvod vraćen pošiljaocu zbog potencijalnog rizika po zdravlje ljudi, a nadležne ustanove još uvek nisu odgovorile na pitanja Danasa o kom keksu je reč.