To što gotovo 300.000 žena u Srbiji ne radi, državu košta 1,8 milijardi evra

Ukupni troškovi koji postoje zbog činjenice da su žene manje angažovane od muškaraca na tržištu rada procenjene su na 1,8 milijardi evra ili skoro 4,8 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Profesorka Ekonomskog fakulteta i koautorka istraživanja Jelena Žarković rekla je da je ovo prvo istraživanje koje se bavi procenom ekonomskih gubitaka usled manje zaposlenosti žena i naglasila da je deo budžeta koji se gubi time što žene ne rade gotovo jednak celom iznosu koji se daje za zdravstvo.

“Na taj veliki jaz utiče i to što žene češće rade na poslovima sa delimičnim radnim vremenom, njihova zarada je zbog toga niža. Na aktivnost žena utiče dosta toga, one sa visokim nivoom obrazovanja imaju veće šanse da se aktiviraju na tržištu rada, one koje su u braku i starije imaju manje šanse da se aktiviraju”, rekla je Jelena Žarković, predstavljajući istraživanje na Ekonomskom fakultetu.

Od tih gotovo 300.000 nezaposlenih žena, kako je rekla, najviše ih je sa srednjim obrazovanjem, i to starosti od 50 do 64 godine.

“Što su žene mlađe one imaju bolje karakteristike i od mama i baka, sve su obrazovanije i imaju veći prosečni nivo obrazovanja u poređenju sa muškarcima”, rekla je Žarković.

Osim godina i obrazovanja, na mogućnost zapošljavanja utiče i mesto stanovanja, a regionalno gledano najveći rodni jaz u zaposlenosti je u Zapadnoj i Centralnoj Srbiji, gde muškarci imaju za 16,6 procentnih poena višu stopu zaposlenosti od žena.

Vanja Zlatković iz Nacionalne asocijacije za zapošljavanje rekla je da je strateški okvir osnov za sve aktivnosti. Ona je objasnila kako izgleda kada neko dođe na evidenciju i napomenula da je NSZ tu da pruži podršku, ali da svako mora da se motiviše i samostalno traži posao.

“Kada dođe žena sa nedovoljnim radnim iskustvom i obrazovanjem NSZ ima program, ukljujučujemo je u obuke, kako da se motiviše i traži posao, potom, uključuje se u obuke da stekne osnovne veštine, tu su mogućnosti da uđe i kod konkretnog poslodavca da stekne te veštine”, rekla je Zlatković i dodala da poslodavci, s druge strane, imaju različite mere finansijske podrške za zapošljavanje.

Ona je rekla da je u maju 2022. bilo zaposleno 451.019 žena, da je od toga sa prvim i drugim stepenom obrazovanja njih 87.000. Najviše ih je sa srednjim obrazovanjem, rekla je Zlatković, više od 124.000, a najmanje sa visokim stepenom obrazovanja – nešto više od 40.000.

Najviše zaposlenih žena je starosti od 30 do 44 godine, više od 82.000. Zlatković je pomenula da NSZ nudi konkretnu pomoć nezaposlenima, a jedna od njih su i subvencije za samozapošljavanje, 54 odsto ovakvih subvencija prošle godine odobreno je ženama.

Organizator okruglog stola je Mreža za podršku ženama 45 plus, koju čine organizacije Laris iz Čačka, Putokaz iz Kragujevca, Miona iz Aleksandrovca i Žene na prekretnici iz Beograda.