Točak zadrugarstva pokreću mladi

Krkobabić u poseti Srednjobanatskom upravnom okrugu

Ostavite komentar


  1. Село Бела Вода, на левој страни Западне Мораве, 15 километара удаљено од Крушевца, некада је било економски моћно. Задругу, која је основана почетком 20 века, после Другог светско рата, узурпирали су комшије из околине.
    Нови Савет месне заједнице, изабран почетком ове године, иницирао је формирање задруге. Позвани су стручњаци из Пољопривредне станице Крушевац и на скупу пољопривредника у сали Дома културе објаснили услове формирања задруге. Напустили смо скуп погнутих глава, јер по ономе што смо чули, скоро ни једно пољопривредно домаћинство не може аплицирати за чланство. Разлог су велика (углавном милионска) дуговања по разним основама. Највише за пензионо и здравствено осигурање. У претходном периоду , када скоро ништа није функционисало, када се једва састављао крај са крајем, настали су ови дугови. Они се све више увећавају и скоро нико их не може отплатити. Таква је ситуација у целом нашем Региону. Ако Држава заиста жели опоравак пољопривреде, мора отписати све ове дугове, у супротном села ће се брзо угасити. Е, ако је то нечији пројекат, онда сам џаба „оштрио перо“.

  2. Cini mi se da zlupotrebljavaju,akademika Skorica ( na slici drugi,s leva na desno ),koji je u dubokoj starosti,radi sopstvenih jeftinih politickih samopromocija…!!??

  3. Ta prica sa Krkobabicevim aktivizmom podseca na agrarnu reformu posle II Sve. rata kada se DEKRETOM sredejivalo srpsko selo, samo je sada obrnuta piramida. Iako je tranzicijom u Srbiji skoro sve upropasteno, nemoguce je da u VLADI ne znaju da postoji novosadski institut NS Seme, da u Cacku jos uspesno radi Institut za vocarstvo, da je od instituta preostalo nesto u Zajecaru i Krusevcu. Pa zar se niko ne seti da uzme nekog od tih naucnika koji direktno primenjuju nauku u poljoprivredi da se bavi ozivljavanjem sela, nego su taj zadatak poverili lideru Parije ujedinjenih penzionera, koji blage veze nema s poljoprivredom. Ako u vladi ne znaju da izaberu kadrove koji bi mogli da pokrenu poljoprivredu i samim tim ozive selo, neka se ugledaju na M.Miskovica i vide koje je on ljude postavio na celu DELTA Agrara, da li su to laici ili prekaljeni poljoprivredni inzenjeri sa decenijskim iskustvom u struci. Zato se na Miskovicevim farmama odgajaju najnaprednije evropske selekcije, kao sto su francuske ovce ildefrans i danske svinje, na plantazama po Vojvodini gaje bolje jabuke nego sto su italijanske po Juznom Tirolu, a na poljima oko Stare pazove postizu prinosi u proizvodnji kukuruza, psenice i suncokreta rame uz rame sa velikim evropskim proizvodjacima. Nije sramota ugledati se na nekog ko zna da radi, sramota je samo krasti i upropastiti drustveno bogatstvo koje pripada svima nama, pa makar to bilo iz neznanja. Najopasnije je AKTIVNO neznanje pa makar se ono opravdavalo dekretom. Nista licno.

  4. Srediće vas kao penzionere?Bićete dobrovoljno naterani.

  5. Kako ministar deli narodni novac? Jozicu u Blacu 12 miliona i on sledeci dan podigne u kesu sve uplaceno licno.

    1. Pa naravo kad mu je AV dao 25 miliona evra iz agrarnog budzeta od subvencija, koje je trebalo prosle godine da se isplacuju seljacima po hektaru, a to je predvidjeno i ove godine. Krkobabic svojih 20 posto deli svojim blizim i daljim pajtosima, a ostatak zna se da ide ONOME ko je omogucio ovu pljacku. Pa zasto bi AV drzao M.Krkobabica u Vladi, da pod „kruske nije zakopao suske od subvencija“.

Ostavite komentar


Ekonomija

Naslovna strana

Naslovna strana za 14. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Ana Ćurčin, muzičarka

Danas predstavlja pokušaj objektivnosti i relavantnosti prema nekakvoj istini koja bi trebalo da bude jedna vodilja kada je žurnalistika u pitanju.