Todorović: Neće nam doći radnici ni iz EU, ni iz regiona – nego iz Indije, Gvatemale i Pakistana

Todorović je, komentarišući Nacrt zakona o zapošljavanju stranaca, rekao da je „veliki raskorak između onog što piše i onog šta se dešava u praksi, odnosno između realnosti i naših želja“.

On je, na debati „Izmene zakona o zapošljavanju stranaca – kakav će biti položaj stranih radnika u Srbiji?“, koju je organizovala Fondacija Centar za demokratiju, rekao da Srbija harmonizuje propise sa Evropskom unijom (EU), ali je naveo „da nam neće doći radnici ni iz EU, ni iz regiona, nego iz Indije, Gvatemale, Pakistana“.

Todorović je ocenio i da će veliki problem da napravi odredba zakona koja se odnosi na „kretanje kroz privredna društva“ i ocenio da „naša država nema kapacitet da to isprati“.

Predstavnica Beogradskog centra za ljudska prava Jelena Ilić ocenila je da je dobra promena u zakonu „liberalizacija pristupa tržištu rada za jako ranjive kategorije“.

„I dalje imamo strance koji su iz ranjivih kategorija u Srbiji, a da Srbija i državni organi nisu na adekvatan način regulisali pristup tržištu rada i različite afirmativne mere i beneficije koje bi za ove kategorije trebale da postoje“, rekla je Ilić.

Ilić je navela da su u Srbiji do sada usvojeni i neki drugi zakoni za koje smo mislili da su na papiru dobri, ali kada krene primena mi nemamo dovoljno kapaciteta.

Ona je ocenila da će biti problema sa onlajn apliciranjem za jedinstevnu boravišnu dozvolu, zato što stranci uglavnom ne znaju naš jezik.

Mario Reljanović, iz Centra za dostojanstven rad rekao je da su izmene Zakona o zapošljavanju stranaca i Zakona o strancima „dobar početni korak koji bi trebalo razraditi i dobra alternativa onome što smo mogli da očekujemo“.

Govoreći o položaju stranih radnika u Srbiji, Reljanović je naveo da u mnogim situacijama „može da se podvuče znak jednakosti sa domaćim radnicima“.

„Oni se danas angažuju u različitim oblicma koji su nesigurni, a često i nezakoniti“, rekao je Reljanović.

On je dodao da je nedavno čuo procenu nadležnih insitucija „da ima oko 20 odsto stranih radnika koji u Srbiji rade na crno, što korespondira zvaničnoj proceni da ima i oko 20 odsto domaćih radnika koji rade na crno“.

On je rekao da je tačka razdvajanja to što strani radnici dolaze u Srbiju, ne poznaju jezik, pravo i često ne poznaju ni jedni druge, nisu sigurni u kakav pravni režim dolaze i kakav će ugovor zaključiti i kao primer naveo slučaj radnika iz Vijetnama.

Reljanović je rekao da veliki broj radnika, naročito u građevini, radi sa ugovorima koji su suprotni Zakonu o radu.

Predstavnica Unije poslodavaca Srbije Jelena Jevtović rekla je da poslodavci podržavaju uvođenje jedinstvene dozvole za boravak i rad, ocenivši da će to olakšati angažovanje ljudi koji dolaze iz inostranstva i smanjiti broj onih koji nelegalno rade.