Tonuli, goreli, sudarali se: Istorija incidenata splavova na Savi i Dunavu 1Foto: FoNet/Marko Dragoslavić

Prepun gostiju splav Fristajler na Savi u Beogradu počeo je da tone u prvih nekoliko minuta 2023. godine.

Dok su još trubači svirali, gostima je voda stigla do gležnjeva, svi su narednih minuta evakuisani na obalu, a društvene mreže istog trenutka i narednog dana bile su prepune snimaka ovog nemilog događaja.

Najava organizatora o “nezaboravnoj novogodišnjoj noći” koji pripremaju obistinila se. Iako ne onako kako su želeli.

Stotine gostiju neće zaboraviti noć u kojoj su srećom uspeli da ne završe u hladnoj reci.

Povređena je jedna devojka, drugih ozbiljnijih incidenata nije bilo, a ovaj događaj na kom je očigledno bilo više gostiju nego što splav može i treba da primi nije, nažalost, usamljen.

Splavovi su i ranije tonuli ili goreli ili se sudarali zbog jakog vetra ili leda.
Maja 2020. izbio je požar na splavu River kod hotela Jugoslavija. Nije bilo povređenih, ali je splav u potpunosti izgoreo.

Kako su mediji tada pisali, vatru je gasilo 10 ekipa vatrogasaca, a samo nekoliko meseci pre toga, u januaru iste godine izgorela su četiri splava Cunami na Savi. Srećom povređenih nije bilo, a od splavova su ostale samo metalne konstrukcije.

Avgusta 2018. delimično je potonuo beogradski splav Pijana lađa, koji se nalazio sa novobeogradske strane, nedaleko od Brankovog mosta.

Kada je počeo da tone u njemu nije bilo gostiju.

Ali ih je bilo na splavu Suvenir u Bloku 44, u decembru 2017. U trenutku kada je počeo da tone na njemu je u toku bio ručak. Gosti su uspešno evakuisani, a ubrzo potom ceo splav je potonuo.

Početkom te 2017, u januaru, desila se druga vrsta nesreće, u kojoj su se dva zemunska splava sudarila. Naime, santa leda udarila je u splav Akapulko koji je se zbog tih udara otkačio i udario u splav Amfora.

Ni tada nije bilo povređenih, ali su gosti sa oba splava koji su u tom trenutku dočekivali Srpku novu godinu morali da napuste objekte.

Tokom 2017. i 2016. beogradski splavovi bili su žrtve požara, u junu 2017. gorela je bašta splava Viva na Dunavu.

Tri meseca kasnije zapalio se deo splava Šraf na Savskom keju, a u februaru te godine goreo je i već pomenuti Fristajler. Godinu dana ranije požar je zahvatio i splav Olimpik.

Splav Mala Kolubara na Savi je u junu 2015. delimično potonuo, a prema pisanju medija, tada je 100 ljudi – od kojih niko nije bio povređen – evakuisano sa splava.

Bilo je to veče kada je splav trebalo svečano da bude otvoren. Na to otvaranje je došlo više gostiju zbog čega je splav i krenuo da tone.

Splav Džoker se zapalio nekoliko minuta posle ponoći.

Bilo je to u maju 2014. a u trenutku kada se to desilo na njemu nije bilo gostiju.

Januara iste godine zbog jakog vetra otkačio se splav Lukas i udario u splav Plej koji se nalazio pored njega. Tada su bila oštećena još četiri splava, a nadležni su utvrdile da nije došlo do oštećenja obaloutvrde, ali i apelovali na vlasnike plovnih objekata da ih dok traje jak vetar ne pomeraju, kao i da ih dodatno obezbede.

Led je uzrok nesreće bio i pre deset godina, jer je u februrau 2012. jedan splav potpuno potonuo dok se splav Aleksandar otkačio.

Marina Nautek tada je udarila u Zemunu u marinu Bond, a led je u Dunavu uništio gotovo sto brodova.

Na splavu koji je potonuo nije bilo ljudi, pisali su mediji, ali je najteži bio sudar splava Amsterdam sa splavom Bibis. Amsterdam je udario u Bibis, a potom su oba udarila u treći splav Bahus.

Godinu dana ranije zemunski splavovi su zbog leda prošli kroz sličnu situaciju, a sreća je da ni u jednom od tih incidenata nije bilo povređenih.

Nezgode sa splavovima dešavale su se i ranije i posle svakog incidenta pitanje je bilo ko kontroliše splavove i da li su dovoljno bezbedni.

Procena je, kako je preneo RTS proletos, da splavova i kućica na vodi na području Beograda ima između 2.000 i 3.000 i da oko 30 odsto njih nema dozvolu.

MUP je početkom marta ove godine formirao novu jedinicu zaduženu za kontrolu bezbednosti na rekama, koja kontroliše sve što se dešava na vodi, od bezbednosti građana i objekata do sprečavanja šverca.

U aprilu iz Ministarstva građevinarstva su za RTS rekli da je godišnji plan da pregledaju negde oko 50 plutajućih objekata Tokom 2021. pregledali su, kako su rekli, 73 objekta, a najčešće su to bili splavovi-restorani, ugostiteljski objekti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari