„Ako je stranka iznajmila traktore onda bi imala osnov i da plati nadoknadu štete“: Vučić traži od SNS da pomogne oštećenim poljoprivrednicima

Sve je počelo time što su oni koji sebe nazivaju studenti 2.0 došli u Pionirski park u Beogradu, gde su razapeli šatore i otpočeli svoj protest zbog toga što su fakulteti u blokadi.

S druge strane, studenti koji blokiraju fakultete i već mesecima protestuju i traže ispunjenje svojih zahteva, najavili su veliki skup u Beogradu za 15. mart ispred Skupštine Srbije.

Dan pre tog protesta, oko Pionirskog parka, gde je već bila postavljena zaštitna ograda, napravljen je još jedan prsten. Naime, 14. marta oko ovog parka osvanuli su brojni traktori, koji su bili postavljeni jedan do drugog, a koji je trebalo da posluže kao dodatna zaštita za studente koji tu kampuju.

Prema pisanju FoNeta, tog jutra oko Pionirskog parka parkirani su različiti traktori sa registarskim oznakama iz Zrenjanina, Bečeja, Srpske Crnje, Novog Sada i Sente. Dok neki nisu ni imali tablice.

Takođe, ono što se moglo videti na društvenim mrežama neposredno pred postavljanje traktora u Beogradu, jeste da su neki od njih dovoženi mehanizacijom sa grbom Grada Beograda.

Traktore su, prema pisanju medija, na kraju odvezla vozila sa hidrauličnom platformom.

Međutim, pre i tokom samog skupa, 15. marta, traktori su demolirani, gume su izbušene, stakla polupana, i mnogi drugi delovi traktora su oštećeni, a jedan je završio i prevrnut.

Iako traktori nisu bili novi, a mnogi tvrde da su potencijalno već i bili za otpis, materijalna šteta koja je načinjena je velika.

Ovu situaciju je prokomentarisao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je otkrio da je ispred Pionirskog parka bilo 186 traktora „srpskih domaćina“.

On je ukazao da bismo bez tih traktora imali „krvoproliće“ i dodao da su poljoprivrednici ostali bez svojih traktora, jer su svih 186 uništeni ili teže oštećeni.

„Razgovarao sam sa Milošem (Vučevićem) da stranka čiji je predsednik, pošto ima, u skladu sa zakonom, i u kešu i na računu novca, da pomogne. Da to ne ide iz državnog novca, već da nađemo privatne fondove i donacije da se to domaćinima i seljacima nadoknadi“, poručio je Vučić.

Koliki je trenutni budžet Srpske napredne stranke (SNS) nije poznato. Prema poslednjim podacima koji se odnose na 2023. godinu, prihodi ove partije iznosili su nešto preko 902 miliona dinara. Međutim, iste godine, stranka je imala značajno veće rashode koji su iznosili preko 1,8 milijardi dinara.

Pored pitanja novca, pitanje je i po kom osnovu bi jedna partija mogla da da novac poljoprivrednicima.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija (TS) za Danas navodi da je prvo pitanje da li je SNS iznajmila ove traktore, i da li je organizovala njihov dovoz i postavljanje. Ako su to učinile neke javne institucije, po kom osnovu.

„Ako je stranka iznajmila traktore, a ne vraća ih u ispravnom stanju, onda bi imala osnov i da plati nadoknadu štete“, smatra on.

Ako je traktore iznajmio neko drugi, prema rečima Nenadića, onda bi se plaćanje popravke ili kupovina novih traktora smatralo „humanitarnom aktivnošću“.

Međutim, on podseća da je Agencija za sprečavanje korupcije više puta iznosila stav da to zakon ne dopušta.

„Nakon toga je SNS promenila modalitet, pa sada, za razne slučajeve deljenja darova ističu da su to prilozi članova, a ne stranački novac. Da li je to istina, ni Agencija, ni bilo koji drugi državni organ ne proveravaju“, tvrdi Nenadić.

On dodaje da bi hipotetički stranka mogla da kupi traktore, da ih brendira i predstavi to kao političku aktivnost.

„Ali bi bilo zakonski sporno da ih potom nekome ustupi ispod tržišne vrednosti“, ukazuje Nenadić.

Imaju li oštećeni poljoprivrednici pravo na naplatu osiguranja?

Osnivačica portala „Sveonovcu“ i urednica časopisa „Svet osiguranja“ Vesna Lapčić za Danas kaže da uprkos tome što ne postoji obaveza godišnje registracije traktora i poljoprivrednih mašina koje učestvuju u saobraćaju, osiguranje od autoodgovornosti je obavezno za sva motorna i priključna vozila, pa tako i za traktore i mora se obnavljati svake godine.

Te polise, kako dodaje, pokrivaju štete nanete trećim licima usled upotrebe traktora.

„Štete koje su pretrpeli traktori, koji su služili kao odbrambeni štit oko Pionirskog parka i Predsedništva, bi eventualno mogla da pokrije polisa kasko osiguranja, koja obično uključuje i rizik ‘od manifestacije i demonstracija, zlonamernih postupaka i obesti trećih lica'“, objašnjava ona.

Ipak, dodaje da osiguranik, ukoliko ima polisu kasko osiguranja, treba da proveri uslove i da li postoje neka isključenja u ovom pogledu.

„Pojedine osiguravajuće kuće, na primer, isključuju štete koje nastaju usled nemira, pobuna i mobilizacije vozila“, navodi Lapčić.

Takođe, ona ukazuje da bi polisa osiguranja mogla postati nevažeća ukoliko se vozilo ne koristi u skladu sa njegovom namenom.

„Namena traktora svakako nije da ‘stražari’ kod Pionirskog parka. U predmetnom slučaju bih rekla da je reč o mobilizaciji vozila sa ciljem pravljenja štita, što je potvrdio i predsednik Srbije, objasnivši da su traktori dovezeni da bi ‘zaustavili masu i sprečili sukob sa decom u Pionirskom parku'“, navodi naša sagovornica.

Kako broj kasko osiguranja u Srbiji nije veliki, pitanje je da li su ovi traktori bili kasko osigurani.

„Ukoliko je među njima bilo novih vozila veća je verovatnoća da su imali kasko polisu osiguranja. Bilo bi za očekivati i da su traktori koji su navodno u vlasništvu javnih preduzeća kasko osigurani, jer se pravi domaćini prema svojoj imovini odnose odgovorno. Ipak, na kraju dana će sve zavisiti od toga koje rizike je polisa uključila i u kom slučaju ti rizici nisu pokriveni i da li se pravljenje ‘traktorskog’ zida može podvesti pod neko od isključenja“, zaključuje Lapčić.

Kako se kreću cene traktora?

Istovremeno, Vlada Srbije nedavno je donela Uredbu o izmenama Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2025. godini.

Tom Uredbom predviđena je, između ostalog, i nova mera podrške poljoprivrednim proizvođačima u vidu investicija za nabavku novog traktora za koju će biti izdvojeno 500 miliona dinara.

Ipak, još nije poznato šta će biti potrebno za dobijanje ovih podsticaja ni kolika sredstva će moći da se dobiju, a Danas, do objave ovog teksta, taj odgovor nije uspeo da dobije od Ministarstva poljoprivrede.

Ukoliko se pogledaju oglasi, vidimo da cene traktora u Srbiji variraju u zavisnosti od brenda, modela, snage, opreme i stanja vozila.

Među najpopularnijim novim traktorima na srpskom tržištu su modeli brendova kao što su „YTO“, „Farmtrac“ i domaći proizvođači poput „Majevice“.

Ukoliko pogledamo „YTO“ traktore, u ponudi su modeli poput „YTO 354“ sa 35 konjskih snaga (KS), koji je dostupan po ceni od oko 15.000 evra, dok model „YTO X1304“ sa 130 KS košta oko 50.000 evra.

Što se tiče „Farmtrac“ traktora, modeli poput „FARMTRAC FT 26 4WD“ sa 26 KS i „FARMTRAC 6050 NETS 4WD“ sa 50 KS, dostupni su po cenama do 20.000 evra.

Dalje, „Majevica 90“, novi srpski traktor sa 90 KS biće prodavan po ceni od oko 35.000 evra.

Uzimajući u obzir ove modele, prosečna cena novog traktora srednje snage oko 90 KS, iznosi približno 35.000 evra.

S druge strane, na tržištu polovnih traktora u Srbiji, najpopularniji modeli uključuju „IMT 539“, „IMT 542“, „Rakovica 60“ i „Belarus 82“. Cene ovih traktora značajno variraju.

Tako se za model „IMT 539“ cene kreću od 3.000 do 5.000 evra, u zavisnosti od stanja i godine proizvodnje. Zatim prosečna cena modela „IMT 542“  je oko 4.500 evra.

Cene za model „Rakovica 60“ kreću se od 3.500 do 6.000 evra, a prosečna cena modela „Belarus 82“ je oko 5.000 evra.

Dakle, na osnovu ovih podataka, prosečna cena polovnog traktora u dobrom stanju iznosi oko 4.500 evra.