Tramp, carinski ratovi i srpska ekonomija

Prvobitno su na meti bile Kina, Meksiko i Kanada, a nakon njih na red je došla i Evropska unija (EU).

Tramp je najavio da će više carine stupiti na snagu 20. januara, kada on zvanično i preuzima dužnost predsednika, a one će na sve proizvode iz Meksika i Kanade iznositi 25 odsto, a na svu robu iz Kine dodatnih 10 odsto.

Međutim, nakon te najave, novoizabrani predsednik SAD zapretio je EU carinama ukoliko ne povećaju uvoz nafte i gasa iz te zemlje.

Prema pretpostavci ekonomista, ova odluka Trampa dolazi zbog velikog trgovinskog deficita koji Amerika ima sa EU.

Ekonomista Ivan Nikolić smatra da ovakve pretnje nisu ništa novo od Donalnda Trampa.

„I u prethodnom njegovom mandatu je glavna zamerka upućena tadašnjoj nemačkoj kancelarki Angeli Merkel bila neprimeren suficit na strani Nemačke“, podseća on.

Pored toga, zamerano je i minimalno izdvajanje za odbranu Evropske unije (EU), koju finansira SAD, navodi Nikolić.

U takvom razvoju situacije, kako dodaje, Srbija ne bi prošla neokrznuta.

„Ne znam kako bi to moglo direktno nas da pogodi, ali indirekto hoće. Premda će se time dodatno opteretiti malaksala ekonomija EU“, ukazuje Nikolić.

Ekonomski analitičar Bogdan Petrović podseća da je Tramp u svojoj predizbornoj kampanji najavio uvođenje carina od 10 do 20 odsto na uvoz svega u SAD.

„On namerava da carinama posebno optereti kinesku robu. EU će pokušati da izbegne ‘bes’ Trampa tako što će ponuditi da uvozi više nafte i gasa, samo pitanje je da li će to biti dovoljno“, navodi on.

Petrović ukazuje da EU ima veliki suficit u trgovini sa SAD od oko 130 milijardi dolara godišnje.

„SAD carini evropske automobile sa svega 2,5 odsto, dok EU carini američke automobile sa 10 odsto. Inače, izvoz automobila čini veliki deo ukupnog izvoza EU u SAD. Vrednost tog izvoza je oko 40 milijardi“, podseća naš sagovornik.

SAD je, kako pojašnjava, veliki trgovinski partner EU i čak oko 20 odsto izvoza ide u EU.

„Uvođenje carina od 10 do 20 odsto sigurno bi dovelo do značajnog smanjenja izvoza iz EU u SAD. Ali potencijalno još veći problem može biti uvođenje carina od 60 do 100 odsto za kinesku robu. Kineska roba bi u tom slučaju ‘preplavila’ EU, što bi opet negativno uticalo na proizvodnju u EU“, upozorava Petrović.

Srbiju bi, kako dodaje, ovo najviše pogodilo u oblasti autoindustrije.

„Ukoliko dođe do pada proizvodnje automobila, odnosno industrijskih proizvoda koji se izvoze iz EU u SAD, biće pogođeni i one sprske fabrike koje snabdevaju fabrike automobila i drugih proizvoda“, ukazuje on.

Ako se najava Trampa realizuju, svet će se možda naći pred trgovinskim ratom, smatra Petrović.

„Tu jedna mala privreda, veoma zavisna od stranih partnera, kao srpska, teško da može dobro da prođe“, upozorava on.

Sličnog mišljenja je i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić, koji naglašava da je važno posmatrati carine koje Tramp najavljuje i prema Evropi i prema Kini, jer bi i jedno i drugo moglo da utiče na Srbiju.

„Kada je u pitanju Evropa, ako bi njima uveo carine to bi negativno uticalo na evropski izvoz robe u Ameriku. Evropa izvozi oko 500 milijardi evra godišnje u Ameriku što se tiče robe, plus ima i veliki izvoz usluga. Ali i Amerika izvozi dosta u Evropu, zato treba imati u vidu da to može negativno da utiče i na Ameriku“, objašnjava on.

To bi, prema njegovim rečima, značilo da bi proizvodi u Americi postali skuplji, što bi dovelo do inflacije.

„S druge strane, ako bi Evropa uvela kontramere i uvela njima carine, onda bi došlo do smanjivanja američkog izvoza u Evropu, što bi značilo da bi se neka radna mesta izgubila“, ukazuje Arsić.

On dodaje da je slična situacija i sa Kinom.

„Ako uvede carine Kini, to će da podigne inflaciju u Americi, a Kina će verovatno da uzvrati kontramerama. Neki američki proizvođači bi onda smanjili prodaju, jer više ne bi mogli da prodaju Kini“, smatra naš sagovornik.

Svako pogoršanje stanja u Evropi uticalo bi, tvrdi Arsić, negativno i na Srbiju, jer je to naš najveći trgovinski partner i najviše investicija nam dolazi iz Evrope.

„Za nas bi bilo negativno i ako Amerika uvede carine Kini, ali i ako EU uvede carine Kini, pošto je i to najavljivano. To bi otežalo izvoz kineskih preduzeća koja posluju u Srbiji u Evropu. Mnoga od tih preduzeća dosta izvoze tamo, od Linglonga, Minta do Železare Smederavo i ostalih“, podseća on.

Kina bi, kako smatra, verovatno i Evropi uvela kotnramere.

„Svi koji prete uvođenjem carina, znaju da bi to negativno uticalo i na njihovu privredu, pre svega, kroz povećanje inflacije, a i da bi uvođenje kontramera druge strane uticalo na manji izvoz“, ukazuje Arsić.

Kako dodaje, svaki takav scenario je loš za Srbiju.

„Amerika najavljuje carine i Evropi i Kini, Evropa i Kina bi verovatno uzvratile Americi, a nevezano za to i Evropa najavljuje carine Kini, a sve to bi negativno uticalo na nas“, zaključuje Arsić.