"Tramp efekat" podstakao inflatorna očekivanja investitora

Odgovor je, bar do sada, bio negativan, ali niko sa sigurnošću ne može da tvrdi koje će mere preduzeti novoizabrani predsednik kada bude stupio na dužnost. Izvesno je, međutim, da će, ukoliko želi da ispuni svoj ambiciozan, Kejnezijanski, program obnove, koji podrazumeva „upumpavanje“ 500 milijardi dolara u infrastrukturu, morati da poveća javni dug kako bi ga finansirao. U ovim okolnostima, Tramp će zasigurno morati da prekrši svoje obećanje o povećanju carinskih tarifa prema Kini, jer bi ta država, inače, glavni vlasnik američkih obveznica (poseduje 1.157 milijardi obveznica), mogla da odluči da smanji kupovinu. Visok nivo javnog duga čini SAD veoma zavisnim od dobre volje stranih investitora, stoga primena dodatnih protekcionističkih mera nije moguća – procenjuje Kristofer Dembik, direktor Sektora makro analize Sakso banke.

Prema oceni ovog analitičara izvesniji je scenario koji podrazumeva povećanje carinskih tarifa za određene proizvode. Time bi se, s jedne strane, zadovoljila platforma na kojoj je Tramp zasnivao izbornu kampanju, a s druge izbegao bi se trgovinski rat sa Azijom. Ponovni pregovori o trgovinskim sporazumima, kao što je NAFTA, mogu takođe da budu opcija, ali bi Sjedinjene Države rizikovale da otvore Pandorinu kutiju, s obzirom na to da slične trgovinske zahteve imaju i Meksiko i Kanada.

Kao što je i bilo očekivano Trampov uticaj na finansijska tržišta brzo se „istopio“. Analitičari Sakso banke, kao zanimljivost ističu da su Italija i Španija podložnije populizmu od bilo koje druge zapadnoevropske zemlje i kao argument za tu konstataciju navode da je neposredno posle Trampove pobede, prinos od desetogodišnjih italijanskih obveznica porastao za 35 baznih poena, dok je prinos od španskih obveznica skočio za 27 poena, pre nego što je kasnije neznatno opao. To bi, smatraju stručnjaci ove banke, trebalo shvatiti kao ozbiljno upozorenje za obe zemlje jer politički rizik ostaje veoma visok – zbog referenduma u Italiji, predsedničkih izbora u Austriji, koji će se održati 4. decembra i opštih izbora u Holandiji (u martu 2017. godine).

– Kada jer reč o finansijskim uslovima u Sjedinjenim Državama oni se nisu fundamentalno promenili posle 9. novembra. Indeks nacionalnih finansijskih uslova (NFCI) i Indeks prilagođenih nacionalnih finansijskih uslova (ANFCI), koji se obično smatraju pouzdanijim, su i dalje ispod nivoa iz decembra 2015. godine kada je Fed podigao kamatne stope za 25 baznih poena. Pravi „Tramp efekat“ ogleda se u tome što je podstakao inflatorna očekivanja investitora. Glavni tržišni akteri su uvereni da će ekspanzionistička fiskalna politika Donalda Trampa, trgovinski protekcionizam i radna imigraciona ograničenja pogurati inflaciju na gore. Stopa inflacije u SAD značajno je porasla i već je dostigla 1,97 odsto, posmatrano na trogodišnjem nivou. Trend rasta beleži i petogodišnja inflacija koja je sa 2,14 odsto, koliko je iznosila početkom novembra, skočila na 2,46 odsto – objašnjava Dembik.

Uz konstataciju da će efekat Trampove izborane kampanje na inflaciju verovatno opasti, Dembik upozorava na to da su inflatorna očekivanja najviše povezana sa rastom cena robe na globalnom nivou, koje su u oktobru 2016. bile više za 0,58 odsto nego u istom periodu lane, kao i sa sporim izlaskom Kine iz deflacije (indeks proizvođačkih cena veći za 1,2 odsto u oktobru u odnosu na prethodnu godinu).

Trampova pobeda neće doneti ni velike promene u američkoj monetarnoj politici. Utoliko pre što Fed ima prostora da do februara 2018. godine, što se poklapa sa krajem mandata DŽenet Jelen (šansa da se desi njena smena pre isteka roka jednaka je nuli), nastavi u pravcu povećanja kamatne stope. U analizi Sakso banke ukazuje se na to da američki predsednik, ukoliko želi da zameni nekog od članova američkog Saveznog komiteta za otvoreno tržište (FOMC), može da se pozove samo na dve pravne klauzule. Prva je pozivanje na „ozbiljni prekršaj“, ali ne postoji ništa što bi ukazivalo na to da je DŽenet Jelen počinila takav prestup. Drugi mehanizam koji Tramp može da primeni jeste da zadrži DŽenet Jelen na mestu predsedavajuće Borda guvernera, sužavajući njen manevarski prostor. Da bi to uradio, morao bi da se promeni statut centralne banke, što zahteva prostu većinu u Kongresu i odobrenje predsednika. Ipak, malo je verovatno da će takva odluka da dobije podršku Republikanske stranke.

– Najnoviji pokazatelji potvrđuju da je ekonomija SAD zdrava, ali da nailazi kraj poslovnog ciklusa. Nasuprot rastu maloprodaje, najvišem u poslednje dve godine, prodaja u robnim kućama opada. Činjenica je i da se indeks Empire State Manufacturing snažno opravlja ali su podaci o zaposlenosti sve negativniji i optimizam splašnjava. Sve ukazuje na to da će se za vreme Trampovog mandata Sjedinjene Države suočiti sa novom recesijom. S druge strane, Kejnezijanski ekonomski program novoizabranog predsednika mogao bi da pomogne u stimulisanju ekonomije kada to bude najpotrebnije, naročito ako Fed nema dovoljno prostora da smanji kamatne stope – zaključuje Dembik.

U monetarnoj politici ništa novo

– Na proces normalizacije američke monetarne politike najverovatnije neće uticati političke promene u Vašingtonu. Rast kamatnih stopa u decembru, od maksimalnih 25 baznih poena, mogao bi da bude promašaj, s obzirom na to da ga je tržište već uračunalo u cenu, posebno kad je reč o dolarskom indeksu, koji je od novembra porastao za četiri odsto. Svi podaci, uključujući Tejlorovo pravilo, ali i očekivanja investitora, ukazuju na to da će Fed podići kamatne stope. Tejlorovo pravilo, inače veoma značajan alat za Fed još od ranih devedesetih godina, sugeriše da će prosečna ponderisana kamatna stopa biti malo iznad dva odsto pri kraju mandata (februar 2018. godine) DŽenet Jelen – procenjuje Kristofer Dembik, direktor Sektora makro analize Sakso banke.