Trampova odluka dugoročno ugrožava svetsku privredu

… ali kako će ta mera i očekivani odgovor najvećih trgovinskih partnera SAD, Evropske unije i Kanade sigurno da pogode svetsko tržište, ni mi nećemo ostati pošteđeni posledica. Reč je o prevaziđenom modelu protekcionizma koji nema perspektivu, ali su takvi potezi Trampa mogli da se naslute još prošle godine, kada je pominjao izgradnju četiri metra visokog zida prema Meksiku, kao i nakon uvođenja carina na drvnu građu koja dolazi iz Kanade, sa kojom je važio režim slobodne trgovine – kaže za Danas Petar Đukić, profesor inženjerske ekonomije i održivog razvoja sa Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu.

On dodaje i da su potezi kojima se zatvara američko tržište proistekli iz Trampove proklamovane politike izolacionizma, antiglobalizma, populizma i desnog nacionalizma.

– To je, zarad političkih poena, pokušaj da se dodvori radnicima u svojoj zemlji. On im poručuje da neće više biti uvoza jeftine kineske robe, da će se podstaći domaća proizvodnja, da će zato imati veće plate. Na kratak rok, to će se delimično ostvariti, ali dugoročno će izazvati veliku štetu ne samo američkoj nego i svetskoj privredi, što je istorija međunarodnih ekonomskih odnosa već pokazala. Nijedna zemlja, ma kako velika bila, nije sama sebi dovoljna, a ograničenja u trgovini dovešće do usporavanja globalnog rasta na nivo od tri do 3,5 odsto, što je nedovoljno za svetsku privredu koja još trpi posledice velike krize otvorene 2006. godine – ističe Đukić i podseća da sa takvim merama i sami imamo iskustvo iz perioda Miloševićeve vladavine, kada je zatvoreno tržište Srbije izazvalo drastičan pad proizvodnje i zaustavljanje razvoja.

Inače, tarife koje je Tramp najavio, prete da se prošire i na druge proizvode iz uvoza, a automobili iz Evrope već se pominju kao sledeća meta. Američki predsednik tvrdi da je u trgovanju sa svetom ta zemlja trpela štetu i da je ovo način da je sanira. Veruje da će skuplja roba stranih železara smanjiti uvoz i podstaći domaće čeličane, koji se sada bore sa padom proizvodnje i smanjenjem broja zaposlenih. Zato su Trampovu meru pozdravili u američkim železarama, ali ne i u granama gde se čelik i aluminijum koriste kao sirovine, jer će to poskupeti njihov proces rada i dovesti do pada prometa na najvećem svetskom tržištu. U biznis zajednici, gde je mnogo i onih koji su kao republikanci ili simpatizeri podržali dolazak Trampa, podsećaju da je poslednji put kada je američka administracija posegnula za sličnim ograničavanjem uvoza, bilo izgubljeno oko 200.000 radnih mesta u prerađivačkom sektoru.

Protivnike protekcionizma takođe brine i kakav će biti odgovor najvećih trgovinskih partnera Amerike, Kanade, Brazila, zemalja EU poput Nemačke, Francuske i Velike Britanije, jer se on ne mora nužno odnositi samo na trgovanje metalima. To je na izvestan način nagovestio i šef Evropske komisije Žan-Klod Junker, ocenom da je uvođenje carina na uvoz metala „otvorena intervencija za zaštitu domaće industrije SAD“, i tvrdnjom da će EU uvesti uzvrate mere. Ministri trgovine EU već razmatraju mogućnost da sa 25 odsto tarife opterete 2,8 milijardi evra vredan uvoz iz SAD, a na listi proizvoda koji bi se našli na udaru su Levis farmerke, motori Harli-Dejvidson, alkohol… Zabrinut je i Peking, jer iako udeo kineskog izvoza u ovom sektoru ne prelazi dva odsto u američkom bilansu, ocenjuje se da će zbog te mere na evropskom tržištu doći do viška čelika i aluminijuma, što će usporiti i plasmane njihovih fabrika.

Odgovor berze

Za sada nema najava da bi Tramp, suočen sa kritikama i spoljnotrgovinskih partnera i sopstvenog establišmenta, mogao da odustane od ograničavanja uvoza. Naprotiv, izjavom da će u najavljenom trgovinskom ratu, koji će kako veruje, Amerika lako dobiti, biti ispravljena šteta „koju trpi u razmeni sa gotovo svakom zemljom s kojom posluje“. U ovom trenutku, jedini odjek mera koje je najavio je registrovan pad akcija većine kompanija koje proizvode ili trguju čelikom i aluminijum.

Glavni Trampov savetnik za ekonomiju podneo ostavku

Geri Kon, glavni ekonomski savetnik Donalda Trampa, podneo je ostavku zbog odluke američkog predsednika da uvede carine na uvoz čelika i aluminijuma. Kon je važio za jednog od najglasnijih protivnika ovog plana i do poslednjeg trenutka je nastojao da Tramp odustane od uvođenja barijera.

NJegova ostavka je najnovija u nizu odlazaka visokih zvaničnika aktuelne administracije SAD.