Trampove carine trenutno nisu dotakle srpski čelik, a kako će uticati na privredu ukoliko se to dogodi?

„Na današnji dan ne postoji stav da se carine odnose i na robu iz Srbije, odnosno tarifni brojevi koji se odnose na ove proizvode i dalje imaju carinu koja je bila i ranije aktuelna“, rečeno je za naš list u Komori.

Carine na čelik i aluminijum za uvoz u SAD sada iznose 25 odsto, a carine se odnose i na niz proizvoda napravljenih od ovih metala, od matica, šrafova, eksera, noževa, limenki do lopata za buldožere.

Tramp se na ovaj potez odlučio kako bi zaštitio američke proizvođače čelika i aluminijuma.

Američke carine najviše će pogoditi Kanadu, Meksiko, Brazil i Evropsku uniju koje ove metale najviše izvoze u SAD.

Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Bojan Stanić kaže za Danas da, i ukoliko budu uvedene ove povećane carine, direktno neće imati većeg uticaja na privredu Srbije, s obzirom na to da izvoz ove vrste robe u SAD nije značajan.

Međutim, Stanić je istakao da postoje domaće firme koje izvoze proizvode od čelika i aluminijuma u SAD, što, kako je naveo, predstavlja značajan prihod za njihovo poslovanje.

„Ukoliko se njihovi proizvodi opterete carinom od 25 odsto onda oni postaju praktično cenovno nekonkurentni na tom tržištu. Međutim, trenutno mi ne znamo koji proizvodi će biti stavljeni pod tu carinu, odnosno koji tarifni brojevi. Kako stvari sada stoje na današnji dan, naša roba ide nesmetano u SAD, ali stvari se već sutra mogu promeniti“, rekao je Stanić.

Ukazao je da je problem što se iz Vašingtona najavljuju carine i na druge proizvode, što može obuhvatiti širi izvoz iz Srbije.

„Ključni problem je što ovo indirektno utiče na privredu Srbije, jer smanjuje ekonomsku aktivnost EU, koja je naš glavni spoljnotrgovinski partner. Manja tražnja za proizvodima iz Srbije znači i manju mogućnost za izvoz“, istakao je Stanić.

Prema njegovim rečima, problem je i što protekcionizam i uvođenje carina u kratkom roku povećava cene i može izazvati novi inflatorni pritisak, a to posebno pogađa zemlje u razvoju i tržišta u nastajanju u šta spada i Srbija.

Koliko Srbija izvozi čelik i aluminijum?

Prema podacima Privredne komore Srbije dostavljenim Danasu, u 2024. godini ukupan izvoz gvožđa i čelika iznosio je 725 miliona evra, što je smanjenje od 12 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U istom periodu plasman u SAD iznosio je samo 4,5 miliona evra.

Gvožđe i čelik su se tokom 2024. godine najviše plasirale u Poljsku, BiH, Češku, Italiju i Mađarsku.

Kada je reč o aluminijumu, on se prošle godine izvozio u ukupnom iznosu od 564 miliona evra, što je na nivou trogodišnjeg proseka, a najviše se izvozi u zemlje Evropske unije kao što su Nemačka, Češka, Slovenija, Francuska, Italija, dok je znatno manji obim izvoza plasiran u zemlje okruženja poput BiH, Crne Gore i Severne Makedonije.

U 2024. godini ukupan izvoz aluminijuma u SAD iznosio je 7,8 miliona evra, što je povećanje od 2,2 puta u odnosu na prethodnu godinu kada je izvoz iznosio 3,5 miliona evra.

Da li Srbija može da poveća izvoz ovih metala u neke druge zemlje i izbegne američko tržište?

Na pitanje da li Srbija, ukoliko joj se ove carine uvedu, može da poveća izvoz čelilka i aluminijuma u neke druge zemlje, Stanić kaže da je problem što Srbija trpi posledice ranijih protekcionističkih mera na relaciji Vašington – Brisel.

„Treba se setiti iskustva iz 2019. godine, kada je Vašington uveo carine na uvoz čelika, a EU na to uzvratila merama reciprociteta, što je dovelo i do uvođenja kvota na uvoz čelika iz Srbije, kao kolateralne štete. Treba naglasiti da je time narušen sporazum o slobodnoj trgovini koji Srbija ima potpisan sa EU. Ipak, te carine prema EU su ukinute 2021. godine od strane tadašnje administracije u Vašingtonu, da bi kvote EU na uvoz čelika iz Srbije ostale i dan danas na snazi“, podsetio je Stanić.

Po toj analogiji, istakao je on, može se desiti da Srbija opet bude kolateralna šteta, i to sa težim posledicama, jer se planira da carine u jednom momentu budu proširene i na veći broj privrednih grana.

Cene čelika i aluminijuma mogu da skoče

Na pitanje da li se zbog ovih carina očekuje povećanje cene čelika i aluminijuma na svetskom tržištu, Stanić je odgovorio da se očekuje porast cena osnovnih industrijskih metala, ali i generalno troškova proizvodnje, jer svet ide ubrzano ka protekcionizmu i fragmentaciji.

„To će posebno biti izraženo u Evropi, zbog zavisnosti od uvoza energenata, sirovina, radne snage i tehnologije. Sa druge strane, nastavlja se pad konkurentnosti EU privrede, koja je morala odustati od jeftinih ruskih energenata, koja pokušava da smanji zavisnost od Kine, a sa treće strane, američke carine prete. To je ono što i Srbiju brine“, naglasio je Stanić.

Šta Železara Smederevo kaže na više carine?

Iz Železare u Smederevu, koja je u vlasništvu Kineza, odgovorili su za Danas da HBIS Srbija nije direktno pogođena carinama koje su stupile na snagu u Sjedinjenim Američkim Državama, budući da ne izvozi značajne količine čelika na to tržište.

„Najveći deo naše proizvodnje plasira se u region i zemlje Evropske unije, što su ujedno i naši primarni tržišni fokusi“, rekli su iz HBIS Srbija.

Istakli su i da su svesni izazova s kojima se globalno tržište čelika suočava usled nestabilnosti, te HBIS kontinuirano optimizuje proizvodne procese kako bi očuvala konkurentnost i stabilnost poslovanja.

„Srbija ima veće probleme od carina“

Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Petar Đukić istakao je da su carinski ratovi loši i da u istoriji kada god su se vodili niko nije imao koristi od njih, dodajući da snižavaju opštu konkurentnost.

Smatra da će se i ovaj carinski rat na kraju završiti dogovorom o slobodnoj trgovini.

„Trenutna globalna ekonomsko-politička scena i geoekonomsko-političko postrojavanje veoma je loše za sve, a najviše za male ekonomije, jer velike mogu nekako da izađu na kraj s tim. Međutim, ekonomija malih zavisi od velikih, odnosno i njihov tehnološki razvoj i strane direktne investicije i uvoz, pa i izvoz“, rekao je Đukić za Danas.

Međutim, Đukić je ukazao da carine na čelik i aluminijum nisu glavni problem Srbije u tom sektoru.

„Naš pravi izazov leži u funkcionisanju samog ekonomskog sistema, lošem radu institucija, prikrivajućem delovanju tih velikih kompanija i uslovima u kojima oni posluju. Sve to je često u senci nekih strateških odnosa koje nameće javna vlast, što nije dobro za ekonomiju“, rekao je Đukić aludirajući na strane kompanije koje su kupile domaće firme koje se bave iskopavanjem i preradom ključnih sirovna.