Trampove „milijarde“ iz Vašingtonskog sporazuma otišle sa njim

Tom činu prisustvovao je i predsednik SAD Donald Tramp, a godinu i po dana kasnije okolnosti su se promenile i to na više koloseka.

Trampa je zamenio DŽozef Bajden, a mesto Hotija zauzeo je Aljbin Kurti, iz suprotne političke opcije. Poslednji potez kosovske strane, koja je juče podnela zahtev za članstvo u Savetu Evrope, srpska strana i predsednik Vučić doživeli su kao kršenje tog sporazuma koji, iako neratifikovan od bilo koje strane, jeste među poznavaocima svetske politike, važio kao nešto što bi trebalo da se poštuje.

Sporazum se doticao mnogih političkih stvari, ali i ekonomskih, ali se ni u jednom od ova dva pravca nije mnogo i daleko doguralo.

Inicijativa nastala kao Mali Šengen, posle preimenovana u Otvoreni Balkan, nikada nije naišla na razumevanje kosovskih vlasti, ali ni onih u Crnoj Gori i BiH. Tako da su ovu mini ekonomsku zajednicu, napravljenu zarad poboljšanja trgovine i slobode kretanja, sačinili i na njoj rade za sada samo Srbija, Albanija i Severna Makedonija.

Ipak, Dritan Abazović, premijer Crne Gore, pre dva dana je izjavio da inicijativa Otvoreni Balkan „nije pravljena za tri, nego za šest država“, čime je sugerisao moguću spremnost Podgorice da se pridruži ovom projektu.

„Otvoreni Balkan čine tri zemlje, ne znamo da li će još neka zemlja da se priključi, ali uglavnom nisu zainteresovane, više su zainteresovane za institucionalni proces, dok je Otvoreni Balkan više na dogovornom principu: hajde da se sastanemo i donesemo neku odluku“, kaže za Danas ekonomista Saša Đogović.

Ni od kancelarije američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC), otvorene u Beogradu u okviru Vašingtonskog sporazuma, nije se mnogo dobilo.

Za direktora je tada postavljen Amerikanac srpskog porekla DŽon Jovanović koji je najavio da će „Balkan postati simbol mira, prosperiteta i sigurnosti“, ali se nije dugo zadržao na toj funkciji, mesto je napustio nekoliko meseci kasnije.

Kao deo Sporazuma Vlada je sa DFC dogovorila aprila prošle godine garantnu šema kojom je predviđeno da ta finansijska institucija obezbedi 400 miliona dolara kao garanciju za odobrenje bankarskih kredita preduzećima u Srbiji.

„Uspeli smo da napravimo konačan dogovor sa DFC o prvih 400 miliona dolara za privredu Srbije“, rekao je tada ministar finansija Siniša Mali, dodajući da su izglasane i nove garantne šeme, dodatnih milijardu evra za ublažavanje posledica pandemije.

Pola godine pre, kada je Sporazum potpisan Mali je domaćim medijima rekao da su mu predstavnici DFC-a rekli da će prva sredstva američkog fonda biti na raspolaganju do kraja novembra (2020).

„Kada sam rekao da razmišljamo o milijardu dolara samo za garantnu šemu, oni su rekli, razmišljajte o milijardama dolara, a ne o jednoj milijardi“, rekao je tada Mali.

Međutim, vest o dogovorenoj garantnoj šemi i 400 miliona dolara iz aprila 2021. je i poslednja na ovu temu u domaćim medijima. Od potpisivanja Sporazuma do odlaska Jovanovića sa čela kancelarije DFC u Beogradu prošlo je šest meseci, a u međuvremenu Trampa je početkom godine na mestu predsednika SAD zamenio Bajden. Da li je promena u američkoj administraciji stopirala i najavljeno finansiranje ostaje nejasno, na pitanja i američkom DFC-u, ali i PKS i Ministarstvu finansija da li su sredstva stigla u Srbiju, ostali smo bez odgovora.

U Ambasadi SAD u Beogradu, međutim, na pitanje koliko je Srbija dobila sredstava na osnovu vašingtonskog sporazuma, da li je obezbeđeno 400 miliona evra kao i dodatne milijarde evra o kojima je ministar Mali govorio odgovaraju da je „program garancija za kredite od 400 miliona dolara u završnoj fazi pripreme sa komercijalnim bankama“.

„Očekujemo da ćemo ga pokrenuti narednih nedelja“, navodi se u odgovoru Ambasade SAD i dodaje da će program pomoći i dodatno finansiranje malih i srednjih preduzeća u Srbiji koja su bila ugrožena zbog pandemije.

Vašingtonskim sporazumom predviđena je i izgradnja auto-puta od Niša preko Merdara do Prištine i dalje Tirane i Drača. Deo od Niša do Merdara je u nadležnosti Srbije i sada je u fazi da je za prvi deo od pet deonica od Niša do Pločnika završena stručna kontrola idejnih projekata za ovu deonicu i izdata saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.

Sa kosovske strane, od Merdara do Prištine, treba da se izgradi 27 kilometara. Glavni fokus, kako je rekao pre nekoliko meseci ministar infrastrukture u Vladi Kosova LJiburn Aliju je izgradnja auto-puteva koji ih povezuju sa Severnom Makedonijom.

„Taj put je delimično završen, kao i onaj u pravcu Niša u Srbiji koji je takođe delimično završen. To je auto-put prema graničnom prelazu Merdare. Ostaje nam još 27 kilometara pa da završimo projekat“, rekao je Aliju.

Saša Đogović kaže da je Srbija ispunila deo dogovora otvaranjem Privredne komore u Jerusalimu, i otvaranjem auto-puta, kao što je Kosovo ispunilo deo sporazuma time što je prebacilo ambasadu u Jerusalimu, zbog čega su oni priznali Kosovo.