Transparentnost Srbija: Zakon o kreditima u švajcarcima mora na javnu raspravu

„Pregovori koje je Ministarstvo finansija vodilo sa udruženjima korisnika ovih kredita i bankama ni u kom slučaju se ne mogu smatrati valjanom zamenom za javnu raspravu. Odsustvo javne rasprave se ne može pravdati ni time što, prema rečima ministra finansija Siniše Malog, zakonski tekst predstavlja kompromisno rešenje izmedju nekoliko zainteresovanih strana – udruženja, banaka, i države“, navodi se u saopštenju TS.

Ocenjeno je da će se, „pored legitimnih interesa dužnika koji su u nevolji zbog porasta vrednosti franka, i banaka koje su im davale kredite“, leks specijalis izvesno odraziti na interese drugih gradjana, kroz izdvajanje oko 100 miliona evra iz budžeta, na kreditnu politiku banaka, cene na tržištu nekretnina i na brojne druge načine.

TS je ukazala da su na taj način građani lišeni mogućnosti da svojim predlozima utiču na odredbe zakona.

„Pravila o javnim raspravama iz Zakona o državnoj upravi i Poslovnika Vlade, što bi trebalo da obavezuje i Ministarstvo finansija, nalažu da se organizuje javna rasprava u pripremi novih zakona. Ovakve rasprave se bez izuzetka moraju organizovati kada se zakonom ‘bitno menja pravni režim u jednoj oblasti’, kao i onda kada se ‘uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost’. Očigledno je da je javna rasprava o nacrtu ovog zakona bila obavezna po oba kriterijuma, i da se ona morala obaviti pre nego što je tekst iznet pred Vladu“, istakla je TS.

Ta organizacija je podsetila da je GRECO još 2015. obavezala Srbiju da „razvije pravila o javnim raspravama i unapredi njihovu primenu u praksi“.

„Srbija ovu preporuku nije ispunila ni posle gotovo četiri godine. Naprotiv, u martovskom izveštaju sa plenarne sednice ovog tela, izmedju ostalog se ističe da ‘nisu uvedene nikakve zaštitne mere kako bi se ograničila upotreba hitnog postupka’. Upućivanje ovog predloga zakona u Skupštinu bez prethodno sprovedene javne rasprave i zahtev da se o problemu starom deceniju raspravlja po hitnom postupku, predstavljaju pokazatelj da Srbija neće ispuniti preporuke GREKO ni u trećem dobijenom roku – do kraja 2019. godine“, upozorila je Transparenost Srbija.