Transport do Moskve poskupeo 30 odsto, a cena bi uskoro mogla da bude duplirana

– Za sada je prevoz roba ka Ukrajini stao, niko ne ide na tu destinaciju, dok prema Rusiji i Belorusiji funkcioniše, otežano ali ide, samo ne ranijim pravcima već preko Belorusije ili Letonije i Litvanije. Ukoliko na tom pravcu budu uspostavljene prepreke, ako Evropska unija uvede neke sankcije za prevoz, priča se da će biti aktivirana i druga ruta, srpski kamioni bi onda prilaz Rusiji imali sa druge strane, preko azijskih zemalja, Turske, Jordana… To je takođe alternativa, ali katastrofalna i dobro je što još nije aktuelna – kaže za Danas Aleksandar Spasić, generalni sekretar poslovnog udruženja Međunarodni transport.

Prema podacima Privredne komore Srbije, koja je prvih dana nakon izbijanja sukoba osnovala krizni štab gde se na dnevnom nivou prate informacije sa kriznog područja, sve je veći rizik u transportu to što tranzitne zemlje na različite načine i uz česte izmene tretiraju teret koji se prevozi. Uz to, pretovarna luka na Crnom moru, Konstanca, bila je zatvorena za robu koja ide iz I u Rusiju, ali od juče je počela da prima ruske brodove, ali nije poznato da li je neka roba namenjena ruskom ili srpskom tržištu zaustavljena.

U PKS kažu da su prilikom transporta robe ka Rusiji nešto manje procedure na samim graničnim prelazima nego kada se prevozi iz te zemlje. “Trenutno, vreme čekanja na rusko-estonskoj granici je na izlazu tri do četiri dana, a na ulazu dan-dva. Na rusko-litvanskim prelazima za izlaz čekanja traju do pet dana, na ulazu devet do 12 sati, dok se na ulazu iz Belorusije u Poljsku čeka do dva dana a na izlazu svega pet do sedam sati”, saznanja su PKS koja je uputila i molbu prevoznicima da pažljivo procene rizik prilikom slanja kamiona ka Rusiji, jer iako je za sada transport moguć, mogu se očekivati dalje mere EU koje će ga otežati.

Osim transporta, zbog skidanja ruskih banaka sa SWIFT sistema, postavilo se i pitanje sistema plaćanja. U PKS kažu za Danas da se, prema izveštajima banaka, nesmetano i u evrima odvija platni promet ukoliko u njega nije uključena neka od banaka koja je pod sankcijama.

– Same transakcije se odvijaju donekle usporeno, ali ne značajno, jer se vrši provera bezbednosti plaćanja ili naplate, a istu vrše i korespodentske banke. Problemi mogu nastati ukoliko plaćanje ide ka licima (i fizičkim i pravnim) koja se nalaze na listama sankcija (koja se svakodnevno proširuje). Ukoliko je poslovni partner naših uvoznika i izvoznika imao račun u nekoj od banaka koje su pod sankcijama, pokreće postupak otvaranja računa u drugoj banci, koja nije u režimu sankcija i ima pristup SWIFT-u, što može trajati neko vreme zbog internih procedura, regulatornih zahteva u vezi AML-a (sprečavanja pranja novca, prim. ur.), kao i verovatno povećanog broja zahteva u ovom trenutku – kažu u PKS.

Najteže je onima koji su tokom razvoja poslovanja otvorili ćerka firme u kriznom području. Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac grupe, kaže da ta kompanija ima ne samo ustaljen izvoz za Ukrajinu, već i robu na lageru, skladišta, firmu…

– Sačekaćemo da se sve smiri da potom sve to prodamo nekome. Ako Kijev padne, biće to loše, moći ćemo da se oprostimo od onoga što imamo, a vredno je oko pola miliona evra, jer u svakom ratu posle razaranja dolaze pljačkaši. Inače prevoz koliko-toliko funkcioniše, ide preko Mađarske, Poljske, Belorusije, plaćanja su obustavljena, ali nas to ne brine, rešiće se već. Mnogo veći problem su posledice za ostatak sveta i za Srbiju, to što poskupljuju energenti i što se potrošači uzdržavaju od kupovine. Problem je i što cene metala rastu, posebno nikl i čelik. Mi smo ranije nabavili nešto zaliha, ali ne možete za više od mesec dana da skladištite. Imamo i neke porudžbine, videćemo da li će se realizovati. Dok ih ne vidimo u skladištu, ne možemo da garantujemo, jer sutra prodavac može da kaže kako ne može da nam isporuči, ne isplati mu se po toj ceni – kaže Vukadinović i dodaje da je sve u rukama drugih dok firmama jedino preostaje da se organizuju kako je to moguće u ovim uslovima.

I kompanija Sirogojno sačekaće razvoj situacije kako bi odlučila da li će nastaviti poslovanje u kriznom području. Prema rečima vlasnika Radeta LJubojevića, njih to neće previše pogoditi, jer ka Rusiji izvoze svega jedan procenat svoje proizvodnje.

– Nismo imali isporuke od kako je ovo nastalo, a u ovom momentu je teško praviti ikakve kombinacije za dalje. Sve je rizik, da li da se pošalje roba, da li da se ide zaobilazno i mislim da treba sačekati da se vidi kako će se situacija razvijati. U mnogo većem problemu od nas su uvoznici repromaterijala, nafte, uglja, čađi za gume. To je problem – ističe LJubojević i dodaje da su u teškoj situaciji i veći izvoznici mesa ili jabuka, oni su već počeli da traže nova tržišta za velike zalihe koje još nisu rasprodate.

Skuplje i duže

Od početka krize porasli su i troškovi prevoza, posebno zbog toga što se kamioni koji idu u Rusiju sa robom, vraćaju prazni. U PKS navode da su cene do sada uvećane za oko 30 odsto ali se očekuje dalji rast. Prosečna tura koja je ranije trajala oko 13 dana, sada je dvostruko duža, na to se nadovezuje i naglo podignuta cena nafte, pa bi okvirna kalkulacija kamionskog transporta na liniji Beograd – Moskva, koja je od početka godine povećana sa 2.200 na 2.900 evra, mogla da dostigne i do 5.500 evra.

Iz jučerašnjeg izveštaja

Iz Ukrajine ka Belorusiji i Rusiji mogu da pređu samo izbeglički konvoji dok je za sve druge ta granica zatvorena. Na prelazu Đakovo na rumunsko-ukrajinskoj granici kao i Čopu na mađarsko-ukrajinskoj, prolaze kamioni sa ruskom robom u tranzitu, preko Jahodi, između Ukrajine i Poljske idu samo prazna vozila i kamioni sa robom za EU, a stopiran je prelaz za kamione sa robom koja ide iz Rusije ili na rusko tržište. Bez zadržavanja odvija se saobraćaj na prelazima između Rusije i Belorusije kao i između Finske i Rusije dok je usporeno, sa procenom čekanja od više dana, na granicama između Rusije ili Belorusije sa zemljama Evropske unije.