Tranzitne takse od Turskog toka samo 50 miliona evra

Drugim rečima, „Turski tok“ nikako ne bi mogao da bude zamena za „Južni tok“ u čiju izgradnju je Srbija polagala velike nade i zbog tog aranžmana se čak odrekla i Naftne industrije Srbije prodate ruskom državnom gigantu Gaspromnjeftu.

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, objašnjava za Danas da je razlog za to znatno skromniji kapacitet „Turskog toka“ u odnosu na „Južni tok“.

– Podsećanja radi „Južni tok“ je trebalo da ima kapacitet od 63 milijarde kubnih metara gasa a da Srbija kao zemlja kroz čiju teritoriju prolazi na godišnjem nivou na osnovu tranzitnih taksi inkasira čak 200 miliona evra. „Turski tok“ je pak znatno skromniji projekat. U slučaju da se taj gasovod proširi na Evropu imao bi ukupno oko 30 milijardi kubnih metara gasa. Od toga polovina bi otpala na potrebe Turske što znači da bi za evropske zemlje moglo da bude garantovano oko 15 milijardi kubnih metara gasa. To dakle predstavlja tek četvrtinu kapaciteta „Južnog toka“. Dovoljno gasa bi naime, kada je reč o Evropi, bio dovoljno za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Mađarsku. Samim tim, potpuno je jasno da bi u finansijskom smislu Srbija dobila znatno manje nego da je izgrađen „Južni tok“ odnosno da ne može da računa, kada je reč o tranzitnim taksama, na cifru veću od 50 miliona evra godišnje.

Naš sagovornik napominje da to nije jedini problem te naglašava da je izgradnja „Turskog toka“ kroz Evropu projekat „na dugačkom štapu“ i da prvenstveno zavisi od volje Sjedinjenih Američkih Država.

– Da bi se „Turski tok“ gradio kroz Evropu na to treba da pristane Evropska unija a poznato je da je Brisel stopirao sve gasne aranžmane sa Moskvom. SAD vrše pritisak na EU da ne sprovode nikakve gasne projekte sa Rusima jer smatraju da to ne odgovara interesima Vašingtona. Stoga je za izgradnju „Turskog toka“ prethodno potrebno usaglašavanje svih globalnih faktora da će se taj projekat nesmetano sprovesti – ističe Vuletić.

On dodaje da iako „Turski tok“ nije unosan aranžman u onoj meri kao „Južni tok“, ipak Srbiji donosi dovoljne količine gasa za potrebe domaćinstava i privrede i u slučaju da Rusija prekine sa snabdevanjem potrošača preko Ukrajine, što je trenutno jedini pravac snabdevanja naše zemlje „plavim energentom“. Inače cevovod kojim bi ruski gas eventualno iz druge cevi „Turskog toka“ išao do evropskih potrošača kroz Srbiju gradio bi Gastrans, kako se od 30. januara zove firma „Južni tok“.

– Srbija je spremna da sa svojim susedima razvije nastavak „Turskog toka“. Krak ispod Crnog mora izašao je na tursku obalu i sledi izgradnja gasovoda ka Bugarskoj – izjavio je nedavno ministar energetike Srbije Aleksandar Antić u Istanbulu. On je istakao da je taj projekat značajna prilika za ceo region i njegovu energetsku bezbednost.

– Mogućnost da 10 do 15 milijardi metara kubnih ruskog gasa iz Turske prođe prema Bugarskoj, Srbiji, Mađarskoj i Austriji ozbiljna je šansa da unapredimo energetsku bezbednost. To će otvoriti mogućnost razvoja gasifikacije i gasne privrede – naveo je Antić. Prema njegovim rečima priključenjem na „Turski tok“ pomenute zemlje postale tranzitne i za gas i da bi, od toga, ostvarivale značajan profit.