Traži da je vrate na radno mesto, tvrdi da je otkaz nezakonit

Prema rečima Krečkovićevog pravnog zastupnika, otkaz je u više tačaka nezakonit, te je ona tužila kompaniju sa zahtevom da se odluka o otkazu poništi a ona vrati na posao.

Naime, Krečkovićeva je zaposlena u kompaniji Nestle Srbija od 2005. kada je u Nišu radila kao medicinski saradnik sa lekarima i pedijatrima na upoznavanju sa proizvodima koji su zamena za majčino mleko. Od 2011. dobija mesto supervizora medicinskih predstavnika i prelazi da radi u Beograd, a od 2014. radi na poziciji supervizora za južni region, i zadužena je za tim od osam osoba.

Kada se Krečkovićeva u decembru 2016. vratila sa bolovanja, bez upozorenja ju je sačekao otkaz. U obrazloženju rešenja je navedeno da je „zbog ekonomskih i organizacionih promena koje su posledica pada prometa i loše profitabilnosti sektora“ u kome je Krečković Jelena radila, „utvrđeno da ne postoji dalja potreba za radnim mestom Vođa tima medicinskih predstavnika za Hub South“.

– Rešenje o otkazu ugovora o radu je nezakonito, jer u vreme kada je Jelena dobila otkaz, kompanija nije imala Opšti akt, pa nije jasno na osnovu čega je utvrđen višak i kako je baš ona izabrana. Poslodavac je rešenje kojim je otkazao ugovor o radu doneo 6.12.2016, pozivajući se na Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova koji je donet 5.12, samo dan ranije u odnosu na samo rešenje. Pravilnik o radu kao opšti akt poslodavca, mora biti objavljen na oglasnoj tabli poslodavca, i tek po proteku roka od osam dana on stupa na snagu i počinje da proizvodi pravno dejstvo. U ovom slučaju opšti akt nije stupio na pravnu snagu – objašnjava advokat Boško Ristić.

On dalje navodi da je dokument o sistematizaciji istaknut na oglasnoj tabli tek dan nakon uručenja rešenja o otkazu, kada je Krečkovićeva skrenula pažnju pravnoj službi kompanije na taj propust, o čemu postoje i fotografije oglasne table koje dokazuju njene tvrdnje. „To samo govori da je odluka bila lična a ne objektivna. Ona je dobila otkaz, a tek naknadno se tražilo obrazloženje za to“, kaže Ristić.

Institut „tehnološkog viška“, objašnjava dalje Ristić, znači da je iz objektivnih razloga prestala potreba za određenim poslovima, ali da je otkazom Krečkovićevoj samo formalno ukinuto njeno radno mesto, dok se poslovi iz njenog delokruga obavljaju i dalje, a raspoređeni su na nekoliko njenih saradnik.

– Sporno je i to što je Snežana Jolić, jedna od osoba koje su njoj bile podređene imala i veću platu od nje, a kada se radi sistematizacije, tehnološkim viškom se proglašavaju zaposleni sa višim primanjima na nižim radnim mestima i manjim delokrugom poslova, što se ovog puta nije desilo – navodi Ristić.

Međutim, dalje nejasnoće i nepravilnosti isplivale su tokom parničnog postupka koji je pokrenut pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu, kada je, tvrdi Ristić, Snježana Novaković zaposlena u Nestle Adriatic Zagreb, svedočila da Krečković Jeleni nije otkazan ugovor o radu zato što je utvrđeno da je tehnološki višak, već zato što Novakovićeva „nije bila zadovoljna saradnjom“.

– Ovi navodi izneti pred sudom ukazuju na zloupotrebu instituta viška zaposlenih i na nameru poslodavca da otkaže ugovor o radu konkretnom zaposlenom, a ne na potrebu da iz opravdanih, objektivnih razloga otpusti zaposlenog jer je prestala potreba za poslovima koje je on do tada obavljao – kaže Ristić.

Snježana Novaković je dalje navela da je kao linijski menadžer neposredni rukovodilac Jeleni Krečković, te da je o otkazu odlučila ona kao i koleginica Koraljka Mlakar, takođe iz hrvatske kompanije Nestle, a da je odluku potvrdila centrala u Švajcarskoj, gde ona šalje mesečne izveštaje. Rečenje o otkazu, pak potpisala je direktorka pravne službe beogradske kompanije Marjana Davidović.

– Ovde se postavlja pitanje po kojim principima uopšte funkcioniše linija nadređenih u multinacionalnim kompanijama koje imaju izdvojene delove u Srbiji, i kako onda radnici da se zaštite. Nestle Adriatic S doo Beograd je u nadležne registre u Republici Srbiji upisan kao pravno lice, gde po domaćem Zakonu o radu o pravima i obavezama zaposlenih odlučuje direktor. Nestle Adriatic Zagreb, sa sedištem u Republici Hrvatskoj je nepovezana firma koja ne potpada pod naše zakone, tako da je što se tiče propisa u Srbiji o radnopravnom statusu zaposlene Krečković Jelene odlučivalo treće, neformalno lice, van poslodavca – tvrdi Ristić. Zbog toga je i sud naložio da Nestle Zagreb dostavi rešenje kojim je dozvoljeno gašenje radnog mesta u Srbiji.

Iz kompanije Nestle nisu želeli da odgovore na konkretna pitanja, s obzirom da je sudski postupak u toku, ali su poslali kratak komentar.

„Kako je sudski postupak za poništaj rešenja o otkazu u toku, kompanija u ovom trenutku ne može da komentariše navode koji su predmet postupka nadležnog organa, a imajući u vidu ingerenciju suda kao nadležnog tela za odlučivanje o sporovima ove vrste. Takođe, naveden postupak donošenja rešenja o otkazu je sproveden u celosti u skladu sa Zakonom i internim aktima kompanije“, stoji u odgovoru kompanije Nestle.

Loši radni odnosi

Kako je Jelena Krečković navela, ona je u poslu kontaktirala isključivo sa Snježanom Novaković, nikada sa nekim nadređenim iz beogradske kompanije, te da je odnos sa njom od početka 2016. postao veoma loš, zbog čega je Krečkovićeva trpela svakodnevne pritiske. Nekoliko meseci pre njenog otkaza, Krečkovićeva je primetila da njena podređena Snežana Jolić, izveštaje ne podnosi njoj, iako bi tako trebalo, već ih šalje direktno Novakovićevoj u Zagreb. Žalbe da je isključena iz komunikacije i odsečena od informacija koje su joj neophodne za donošenje odluka, nisu urodile plodom. Kako tvrdi, otkaz se pripremao i pre njenog odlaska na bolovanje, jer su joj tada oduzeli službeni automobil, laptop i blokirali službene mejlove, što nije bila praksa sa drugim zaposlenima.