Traži se đuvegija za dobru udavaču 1

Veoma odgovorno ćemo birati strateškog partnera za RTB BOR, pre svega, ceneći viziju koju je dužan da deli sa Vladom Srbije, a to je razvojna komponenta, odnosno snažan investicioni ciklus u kome ćemo povećati proizvodnju i sačuvati sva radna mesta.

Sve što smo dosad zajedno uradili garant je da ćemo dobiti snažnog partnera sa kojim ćemo za tri do četiri godine dostići pun kapacitet topioničke prerade iz sopstvene rude i koncentrata, a posle šest godina, što je investicioni ciklus koji tražimo, „izaći“ na 100.000, a možda i na 150.000 tona – izjavio je ministar rudarstva Aleksandar Antić na proslavi 6. avgusta, Dana rudara Srbije i Dana Rudarsko topioničarskog basena Bor.

Borski kombinat bakra sada pozitivno posluje i sudeći prema interesovanju potencijalnih strateških partnera iz sveta „dobra je udavača“. Prvi čovek RTB Bor, Blagoje Spaskovski, ne krije zadovoljstvo što je pet-šest velikih kompanija iz Kine, Rusije i Kanade iskazalo spremnost da uđe u trku za borski kombinat bakra. On je ukazao na činjenicu da je pre samo deset godina u RTB-u bilo 15 kamiona, danas ih ima 55 (nekada 120 tona, a sada 250 tona nosivosti), umesto dva bagera, sada ima devet velikih. „Pre jednu deceniju beležili smo negativne finansijske rezultate od 20, pa i 30 miliona dolara, a za sedam meseci ove godine u plusu smo 55 miliona dolara. RTB je dostigao maksimum i iznad ovoga ne može ići. Basen više ne može da otvara rudnike, a država nema novca za to, a nije ni praksa nigde u svetu da država otvara rudnike. I, eto, dođe vreme da se potraži strateški partner“, kaže generalni direktor RTB Bor koji veruje u procene da će proizvodnja, sa sadašnjih 45.000-46.000 tona, biti podignuta na 120.000, ili 150.000 tona.

Prema oceni LJubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, važno je da država ostane većinski vlasnik RTB Bora, s obzirom na to da je reč o preduzeću od strateškog značaja za Srbiju. „Novi tender podrazumeva da onaj ko uđe u partnerstvo sa državom u formi dokapitalizicije od 350 miliona dolara obezbedi sve ono što RTB Bor sada nema. Ukoliko u Bor dođu Kinezi ili Rusi, iznos investicija mogao bi da bude i mnogo veći“, procenjuje Savić, koji izražava nadu da će država pronaći partnera pod tim uslovima, jer bi to ostavilo Srbiji mogućnost kontrole nad RTB-om. Da je reč o respektabilnoj kompaniji o tome svedoče podaci objavljeni u fabričkom listu Kolektiv, a prema kojima je u prvih šest meseci 2018, na strana tržišta, pre svega Turske, Nemačke, Bugarske i Hrvatske, prodato oko 15.000 tona bakra, što je donelo devizni priliv od oko 103,2 miliona dolara i obezbedilo 23 odsto veći izvoz nego u istom periodu lane, računajući i prodaju ostalih proizvoda.

Raspisivanju tendera prethodila je i statusna promena. Agencija za privredne registre je, 27. juna, usvojila prijave za registraciju statusne promene kojom su tri zavisna društva – Topionica i rafinacija, Rudnici bakra Bor i Rudnik bakra Majdanpek, pripojena RTB Bor a celokupna imovina i obaveze zavisnih društava prenete su na RTB DOO Bor. Statusna promena, kao jedna od mera iz UPPR , izvršena je u cilju povećanja efikasnosti upravljanja, smanjenja troškova poslovanja i povećanja ekonomičnosti. Svi zaposleni nastavljaju da rade u novom, jedinstvenom RTB Bor i zadržavaju uslove rada koje su imali i pre statusne promene, a njihova prava i obaveze regulisaće odredbe važećih kolektivnih ugovora. Reprezentativni sindikati borskog basena su, 21. juna, sa poslovodstvom potpisali novi Kolektivni ugovor, oročen na tri godine, pa s tog aspekta posmatrano, mogu spremno da čekaju strateškog partnera. „Ugovor je win-win varijanta i mi kao sindikalci moramo da shvatimo da ovom prilikom niko nije posebno profitirao. Dogovorili smo dokument koji važi za ceo RTB i za one koji su članovi sindikata, ali i za one koji to nisu“, izjavio je prilikom potpisivanja Kolektivnog ugovora predsednik Sindikalne organizacije Topionice, Vasilije Ševčenko. Inače, prava zaposlenih u RTB Bor su i pre ovog dokumenta bila znatno povoljnija od onih koje propisuje Zakon o radu. Ilustracije radi, naknada za minuli rad u RTB-u iznosi 0,5 odsto (Zakon o radu propisuje 0,4 odsto), dok je početna cena rada utvrđena na nivou od 126 dinara (do sada je bila 116 dinara). Ni visina regresa za godišnji odmor više neće biti fiksna kategorija, već se vezuje za prosečnu zaradu u prethodnoj godini kod poslodavca odnosno iznosiće 10 odsto ne od lične prosečne zarade, već one koja je na nivou RTB Bor isplaćena u 2017. godini.

Rok za podnošenje prijava Ministarstvu privrede, koje je 17. jula objavilo javni poziv za izbor strateškog investitora za RTB Bor, ističe 20. avgusta a jedan od dokaza da vlada veliko interesovanje govori podatak da su se, već prvog dana, za otkup dokumentacije, javile četiri kompanije. Budući da su u minulih godinu, dve predstavnici 11 svetskih rudarskih kompanija iz Rusije, Kine, Kanade, Turske, kao i jednog kazahstansko-evropskog konzorcijuma, sa RTB Borom potpisali ugovor o poverljivosti podataka (više od polovine tih kompanija uradile su dju dilidžens), očekivanja nadležnih su da će se i te kompanije pojaviti na tenderu.

Podsetimo, javnim pozivom je precizirano da ulagač može biti domaća, ili strana kompanija koja se 10 godina u kontinuitetu bavi eksploatacijom ili proizvodnjom bakra i ostalih plemenitih metala. Jedan od uslova za učešće na tenderu je da poslovni prihod kompanije bude veći od 500 miliona dolara, a potencijalni investitori moraju da dostave i bankarsku garanciju u iznosu od milion dolara. Dan po raspisivanju javnog poziva ministar Antić izjavio je da će strateški partner za RTB Bor biti izabran, najverovatnije, u septembru, kao i da će do kraja godine biti završena procedura, a strateški partner uplatiti prvi deo od 350 miliona dolara za dokapitalizaciju RTB Bor. Od strateškog partnera se, takođe, očekuje da najmanje tri godine zadrži postojeći broj zaposlenih (reč je o oko 5.000 ljudi). Tenderom nije predviđeno koliki će biti vlasnički udeo strateškog partnera, to će zavisiti od njihovih ponuda ali će, sudeći prema izjavi resornog ministra Antića, jedan od ključnih elemenata za izbor biti koliki će procenat vlasničkog udela partner tražiti i kakav će biznis plan investicija ponuditi. To praktično znači koliko sredstava, i u kojoj dinamici, planira da investira u proširenje postojećih kopova Majdanpek, Veliki Krivelj i Jama, kao i u otvaranje novog rudnika Cerovo. Osim toga, strateški partner se obavezuje da će nastaviti da izmiruje nagomilane dugove RTB Bor – reč je o više od 200 miliona dolara, koji su uređeni kroz UPPR, a treba da se isplate u narednom periodu.

Izvoz vredan 138 miliona dolara

Osim izvoza oko 15.000 tona bakra, vrednog oko 103,2 miliona dolara, Englezima je u prvom polugodištu 2018, prodato, za 1,37 miliona dolara, borsko srebro, dok je prodaja paladijuma i platine donela dodatnih 835.000 dolara. Poljaci su za selen i plavi kamen platili 1,5 milion dolara, a put Rumunije, Grčke i Bugarske otpremljena je sumporna kiselina vredna 216.000 dolara. Tako je ukupan devizni priliv, ostvaren prodajom robe u inostranstvu, premašio 107,1 milion dolara. Domaćim prerađivačima – Valjaonici bakra i Ist Pointu iz Sevojna, kao i borskom Pometonu, RTB Bor je isporučio 4.400 tona bakra vrednog 30,9 miliona dolara, a kako je taj bakar, u obliku limova, traka, praha i trupaca, takođe završio u inostranstvu, može se reći da je ukupan izvoz RTB Bor u prvom ovogodišnjem polugodištu vredeo 138 miliona dolara.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari