Traži se još samo 200 milijardi evra

Odlučnost sa kojom su Francuska, Belgija i Luksemburg rešile problem zajedničke Deksija banke, smirila je evropske berze samo privremeno, pa su se akcije banaka, lako oporavile, ali je bankrot država, ili bar jedne od njih, kao jedino pravo i dugoročno rešenje ostao kao opcija.

U žiži interesovanja političara, ali i samih bankara, trenutno je potreba da gotovo sve poslovne banke EU-zone povećaju vlastiti kapital pre nego što se Evropa odluči na, po nekima sasvim neizbežni, otpis dela duga Grčkoj. Tim pre, što se za sigurno drži da bi taj otpis za sobom povukao otpise duga još nekim državama. Zasad je dogovoreno da privatni poverioci sa svoje strane otpišu 21 odsto duga. Nakon sloma američke investicione banke Liman Braders, evropske banke su se dokapitalizovale sumom od 200 milijardi evra na ukupno 600 milijardi. Sada su Međunarodni monetarni fond i australijska i američka bankarska konkurencija izašli sa svojim proračunima rizika od otpisa i veličine kapitala koji je potreban da se taj rizik neutrališe.

Tako je MMF prvi procenio da će evropskim bankama, pre svega onima angažovanim u rizičnim državama, biti potrebno između 100 milijardi i 200 milijardi svežeg kapitala, kako bi se održale na nogama. Američki JP Morgan je izračunao da 28 najvećih evropskih banaka neće moći da prođu bez 40 milijardi evra, a samo tri najveće francuske banke moraće da se dokapitalizuju sa 20 milijardi evra, ukoliko se na ime grčkih državnih obveznica otpiše 60 odsto dugova, na ime portugalskih i irskih 40 odsto dugova i na ime španskih 20 odsto. Prema računici australijske Macquarie banke, pri otpisu od 65 odsto za grčke obveznice, 50 odsto za portugalske i irske i 20 posto za italijanske i španske , bakarskom sektoru unutar EU, računajući i Veliku Britaniju, biće potrebno 200 milijardi evra. Australijanci ocenjuju da dokapitalizacija neće biti potrebna većini banaka iz Skandinavije i holandskoj ING banci.

Računice su obavljene za kapitalnu adekvatnost od 7 odsto propisanu Bazelom II, čija primena ističe krajem 2011. godine, kada nastupaju oštriji kapitalni kriterijumi.

Grčkoj odobreno osam milijardi

Atina – Predstavnici Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda dali su juče u Atini zeleno svetlo za isplatu tranše pomoći Grčkoj od 8 milijardi evra, iz prvog paketa od 110 milijardi. Očekuje se da će novac neophodan da Grčka održi svoj sistem javnih finansija na nogama biti isplaćen početkom novembra. Takozvana „trojka“ više puta je odlagala konačno izjašnjenje o rezultatima svog monitoringa grčkih javnih finansija, da bi na kraju objavila da je grčka vlada postigla napredak u konsolidiranju budžeta. E. R.