Traži se rešenje za Avala film

 U saopštenju koje je potom izdato navodi se da je Agencija za privatizaciju pokrenula inicijativu da se stručna javnost aktivno uključi u rešavanje ovog problema, jer je imala u vidu simboliku i značaj Avala filma u srpskoj kulturi. „Zaključak svih prisutnih je da je ovo samo prvi korak u pravom smeru i da se u narednom periodu moraju intenzivirati napori i državnih institucija i stručne javnosti kako bi se našlo najbolje rešenje za Avala film“, navodi se u saopštenju i dodaje da će dalju koordinaciju preuzeti Ministarstvo kulture i informisanja.

Podsetimo, teškoće Avala filma potiču najpre iz komplikovane vlasničke strukture, jer je početkom 90-ih godina na 51 odsto kapitala, pod nejasnim okolnostima, upisano vlasništvo Jugoeksporta na čijem je čelu u to vreme bio kum Slobodana Miloševića. Ta firma je sredinom prošle decenije otišla u stečaj, po svemu sudeći fingirani, jer je to bio deo istrage u procesu „stečajnoj mafiji“. Prema rečima reditelja Gorana Markovića, početkom 2003. godine tadašnji premijer Zoran Đinđić najavio je da bi vlada mogla da otkupi Avala film od Jugoeksporta, ali kako je on ubrzo ubijen, ta ideja nije realizovana. Jugoeksport, koji je i sam posedovao veoma atraktivan poslovni prostor, zbog čega je bio i „poželjan kandidat za stečaj“, za sobom je povukao i Avala film. Pod naletom ne tako velikih dugova, pre nešto manje od dve godine, firma odlazi u „automatski“ stečaj uprkos odluke Ustavnog suda koji je to proglasio neustavnim. Svega nekoliko meseci potom doneta je i odluka o bankrotstvu, pa je Agencija za privatizaciju početkom godine najavila da će oglasiti prodaju imovine. Inače, dugovanja Avala filma iznose oko milion evra, dok je imovina kojom raspolaže procenjena na više od 100 miliona evra.

Iako se još ne naziru konture poteza koji bi mogli da spasu najstariju i najznačajniju filmsku kuću u nas, za sada ohrabruje to što je Agencija odložila odluku o prodaji imovine. Inače, Avala film, koji je bio centar filmske umetnosti ne samo za ovaj region, poseduje oko 20.000 kvadrata poslovnog prostora i zemljište u Košutnjaku. Većina studija je izdata privatnim firmama i to dugogodišnjim ugovorima, a među zakupcima su televizija Pink i italijanski „Film 87“ Pjera Amatija, dok je deo prostora koji nije dobio stanare u katastrofalnom stanju, tvrde preostali zaposleni.