„Trbuhom za kruhom“ u potragu za većom zaradom

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. A zašto mislite da se ovo odnosi isključivo na vozače. Na primer beraču šljiva u Osečini za dnevnicu ovde daju do 2500 dinara u kešu., a toliko je sat branja jabuka na primer u Nemačkoj. Ko je ovde lud da radi u Srbiji za 20Eur ceo dan, ako je u Nemačkoj to satnica. U Leoniju u Prokuplju (slučajno naveden Leoni, ali ista je priča u svim stranim investicijama) je na primer plata 20.000 dinara, ko je lud da radi u Leoniju mesec dana, ako je to dnevna zarada u Nemačkoj, pri tom je u pitaju isti radni i isti šposao, samo je lokacija različita. Zaključak je sledeći, pakujmo kofere jer ovde su samo privilegovani oni koju su u sveri vlasti jer oni ništa ne rade, a zarađuju da im i Nemci zavide.

2. Uprkos tome su autobuske karte skuplje od zeleznickih pa vi vidite! Nas narod ne zna da racuna i neobavestava se o zeleznickom redu voznje i povlasticama. Autobuski saobracaj nema buducnost, pogotovo ne sa srpskim sklopocijama i umornim i frustriranim vozacima na drumu!

   1. „Nas narod ne zna da racuna i neobavestava se o zeleznickom redu voznje…“
      Nije naš narod glup, i ume i te kako da računa, (da to ne ume kako bi preživeo sa ovim nazovi platama?)! Ali, ako neko nekuda putuje, valjda treba tamo i da stigne na vreme. A sa našim redom vožnje, kako to neki kažu, može da se slika…
      Ne jednom je ovde rečeno, od zvaničnika u raznim našim vladama, da putnički saobraćaj treba ukinuti na železnici! Zato su, nekad rentabilne, ukinute mnoge pruge, u vreme kad se u svetu železnički saobraćaj modernizuje…

3. „LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu ističe za Danas: – Jednostavno visinu plate vozača autobusa određuje tržište i potpuno je nerealno očekivati da njihova primanja u Srbiji budu na nivou onih u zemljama Evrope“.
   Gospodine profesore Saviću, nijedan: vozač, lekar, prodavac, ili službenik u administraciji, nije tražio Evropsku platu, niti je tražiti tako nešto, realno u ovoj bednoj zemlji. Ono što ljudi traže je život sa više od 30 do 40.000 RSD za egzistenciju i kupovinu osnovnih životnih namirnica. Pitao dakle bih Profesora, da nije projekata od kojih živi, da li bi preživeo sa svojm platom na fakultetu. Svaki čovek ima ljudsko pravo da svoj posao obavlja u bilo kojoj zemlji u kojoj je za to legalno registovan, a administrativne zabrane su ukinute kada je tito umro, Profesore.
   Bar će vozači a i lekari, medicinske sestre, inženjeri, naučnici i svi obrazovani ( nadam se ), koji odu odavde, voziti putnike, ne u krntijama sa otpada Evrope, ugrožavajući i njih i sebe, već biti adekvatno nagrađeni i poštovani, sa mogućnošću života vrednog čoveka a ne pacova.