Treba li Srbija da gradi nuklearne elektrane

„Stručni tim“, koji od 2017. godine vodi ministarka kulture Maja Gojković, a koji brine o nuklearnoj bezbednosti Srbije, dobio je novog člana. Poslanica SNS-a, politikološkinja Sandra Božić dobila je mesto u Odboru Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije. To što nema nikakvog iskustva u oblasti nuklearne energije, nije bila prepreka da bude imenovana na novu funkciju.

Sandra Božić po zanimanju je diplomirana politikološkinja. Predsednica je Unije žena Srpske napredne stranke Pančevo i poverenica Gradskog odbora stranke u Pančevu. Od marta 2015. do marta 2018. bila je direktorka pančevačkog JKP „Grejanje“. Ostavku na tu funkciju podnela je nakon što je izabrana za narodnu poslanicu u Skupštini Srbije. Na parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je dobila mandat narodne poslanice, podaci su Otvorenog parlamenta.

Politička tela

Upravnim odborom Agencije, u kojoj danas sedi i poslanica Božić, nekada ranije upravljao je profesor doktor – Ištvan Bikit, profesor nuklearne fizike, nekadašnji direktor Instituta za fiziku, prodekan i dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu. Za nova imenovanja u Odboru kaže da ga ne iznenađuju, jer je, objašnjava za N1, Odbor i političko telo.

„Ti odbori u direktoratu su čisto politička tela. Tu, u principu, ne moraju biti stručnjaci. Ja sam nekada vodio Agenciju, pa sam napravio grešku, jer sam tu hteo da skupim stručnjake, međutim, ono što je jako važno jeste da ljudi u tom odboru budu politički uticajni – da nabave novac za funkcionisanje Direktorata. A za ostale stvari treba da se brine stručni deo direktorata“, navodi Ištvan Bikit, profesor nuklearne fizike na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu.

A poslednjih meseci od predstavnika vlasti u Srbiji sve se češće čuje da se razmatra izgradnja modularnih nuklearnih elektrana ili da bi Srbija mogla da učeštvuje u gradnji nuklearki u regionu. Deo javnosti takve najave zabrinjavaju.

„Pa, u sigurnim smo rukama. Ja mislim da nakon što je Maja Gojković postala predsednica Odbora, sada ušla u to telo i Sandra Božić, ja mislim da ne treba ništa da brinemo, da smo u najboljim mogućim rukama i da su se stekli uslovi da počnu da se grade nuklearne elektrane po Srbiji. Šalu na stranu, uplašio sam se onog trenutka kada su počeli da pominju nuklearne elektrane, posebno kada vidim kadrovska rešenja“, smatra Milan Ćulibrk, glavni urednik NIN-a.

Zabrana iz 1989. godine

Za sada, Srbiju u takvim idejama koči Zakon o zabrani gradnje nuklearnih postrojenja iz 1989. godine. Ali ostaje pitanje: da li Srbija ima interes da gradi nuklearku, budući da – prema procenama – najmanja nuklearna elektrana savremene generacije košta između sedam i osam milijadi evra.

„Imajući to u vidu, pa čak i finansijske aspekte – mislim da bi bilo ubedljivo najbolje da se mi u početku pridružimo nekoj nuklearki, navodno nam nude opciju od 10 odsto u Mađarskoj ili 10 odsto u nekoj bugarskoj nuklearki. Deset posto i naših stručnjaka bi išlo tamo da tera tu nuklearku u Mađarskoj i na taj način bi stekli svu tu rutinu koja treba za eventualno budući rad nuklearki koje bi bile eventualno u Srbiji“, ocenjuje profesor Bikit.

Nuklearke vlast vidi kao potencijalno rešenje za problem energetske tranzicije – način da se dođe do energije iz „čistijeg izvora“. Ukoliko nakon trideset godina, koliko je moratorijum na snazi, dođe do zaokreta i okrenemo se nuklearnoj energiji, stručnjaci apeluju da se vlast obrati njima.