Treba li Srbiji i dalje finansijski policajac?

Premijerka Ana Brnabić izjavila je pre dva dana da je realnije da imamo novi aranžman sa MMF-om, ali on neće biti finansijske prirode. Svi sagovornici Danasa slažu se da nikakav finansijski aranžman nije potreban, već eventualno samo konsultativni. Trogodišnji stend baj aranžman ili aranžman iz predostrožnosti koji je upravo istekao podrazumevao je da Srbija ima na raspolaganju 1,2 milijarde evra za slučaj platnobilansnih potreba.

U opticaju je novi oblik saradnje koji je MMF prošle godine promovisao, tzv. “instrument koordinacije politika” (PCI). Ovaj program služi da zemlje kojima nisu potrebna finansijska sredstva pokažu spremnost da sprovedu reforme, kao i da privuku finansiranje iz drugih izvora.

Mišljenja ekonomista oko toga da li nam je potreban nastavak saradnje sa Fondom su podeljena, mada su svi složni da je prethodni aranžman uspeo. Džejms Ruf, šef MMF tima za Srbiju istakao je da je program uspešniji nego što se očekivalo, kao i da su mnogi ciljevi prevaziđeni.

“Srbija je uspela da se izvuče iz rupe, nakon dugogodišnje stagnacije nakon globalne finansijske krize, rast se vratio, zajedno sa investicijama i zaposlenošću”, navodi se u izjavi Rufa objavljenoj na sajtu MMF-a.

Pored opisa dostignuća, u saopštenju MMF-a se navodi i da ostaje da se reformišu institucije i javne usluge, da se refotmišu javna i državna preduzeća, kao i da se unapredi poslovni ambijent, a pre svega poreski sistem i pravosuđe. Na kraju ukazuju i da je Srbiji potrebna bolja infrastruktura.

I Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu slaže se da su fiskalna konsolidacija i makroekonomska stabilnost ostvareni nakon što je visok deficit pretvoren u suficit, inflacija stabilizovana na niskom nivou, a i ostvaren je napredak u rešavanju problematičnih kredita.

– Ipak, ti rezultati nisu dovoljni, jer je ostalo da se restrukturiraju javna preduzeća i privatizuju bivša društvena preduzeća. U ovom delu rezultat je skroman, a predstavlja opasnost da se gomilaju gubici i dugovi i na kraju ugroze fiskalnu stabilnost. Takođe i u drugom delu, a to je promena strukture rashoda nije mnogo urađeno. Javne investicije i dalje su ispod potrebnih. Nijedne godine nije ispunjen plan iako su sredstva izdvojena. To ukazuje na neefikasnost države – ocenjuje Arsić dodajući da Srbija ima ispod prosečan rast, a trebalo bi da ima najviši u Evropi s obzirom da smo najmanje razvijeni.

Iz ovih razloga Arsić smatra da bi bio koristan novi aranžman sa MMF-om “jer naše sposobnosti za kreiranje i sprovođenje politika je ograničeno”. Takođe, njihovo prisustvo bi pravilo pritisak da se neke reforme sprovedu.

I Mihailo Crnobrnja profesor na FEFA ističe da je ovaj aranžman najsupešniji koji je Srbija u bilo kom prethodnom obliku realizovala sa MMF-om.

– Ne bi bilo mudro prekidati aranžman, ali da to ne bude finansijske prirode. Potrebno je da budu tu, da imaju uvid i da mogu da reaguju – smatra Crnobrnja.

Jurij Bajec, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da je protiv finansijskog aranžmana, ali da neki konsultativni dolazi u obzir, mada se postavlja pitanje šta bi tu MMF mogao da uradi s obzirom na to da je makroekonomska ravnoteža postignuta, a ostalo je da se radi na javnim i državnim preduzećima.

– Ako je sve onako kako sam MMF kaže, da li je uopšte posao MMF-a da pomaže u restrukturiranju javnih preduzeća ili je to više iz domena Svetske banke. Očigledno je da u Vladi postoji raspoloženje da se saradnja sa Fondom nastavi, za svaki slučaj, da nadgledaju da se ne napusti politika koje donela ravnotežu u budžetu – ocenuje Bajec.

Ivan Nikolić, saradnik Makroekonomskih analiza i trendova ide još i dalje i pita se da li se i samom Fondu isplati da ulazi u nekakav neobavezujući aranžman sa Srbijom.

“Oni su naplatili od prošlog aranžmana oko dva miliona evra i to je pitanje da li je pokrilo sve njihove troškove. Oni, ipak, žive od toga da daju kredite i naplaćuju kamate. U slučaju nekog nefinansijskog neobavezujućeg aranžmana pitanje da li bi imali finansijski motiv da to rade. S druge strane, šta bi bili kvantitativni kriterijumi ispunjenja u novom aranžmanu kada smo makroekonomsku stabilnost uspostavili. Mi smo sada na nivou zemalja koje ne zovu Fond – smatra Nikolić, dodajući da je zadatak stabilizacije završen, a sada sledi razvoj. On podseća da MMF ima mandat upravo u stabilizaciji, dok razvojne projekte, reforme preduzeća rade neke druge institucije kao što je Svetska banka, EIB ili EBRD.