Treba li uvesti besplatan javni prevoz u Beogradu: Političari i stručnjaci podeljeni

Odbornici Skupštine grada Beograda krajem septembra prošle godine usvojili su odluku o osnivanju javnog komunalnog preduzeća za naplatu, logistiku i rukovođenje javnim prevozom putnika u glavnom gradu Srbije što je bio prvi korak ka raskidanju ugovora sa turskom kompanijom Kentkart koja se dosad bavila tim poslom. Da će saradnja sa Kentkartom, koji pod različitim imenima u kontinuitetu naplaćuje karte u gradskom prevozu od 2012. godine, biti prekinuta najavio je u drugoj polovini avgusta prošle godine gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, obrazlažući takvu odluku malim procentom prodatih karata.

Ugovor o funkcionisanju sistema “Bus plus”, vezanog za elektronsko validiranje putnika u vozilima gradskog prevoza, u glavnom gradu Srbije potpisan je 2012. godine a implementirala ga je firma Apeks, čiji je Kentkart vlasnik.

Kada je 2020. godine ugovor istekao, tadašnje gradske vlasti u kojima je glavnu reč vodio zamenik gradonačelnika Goran Vesić raspisale su novi tender za javno-privatno partnerstvo u oblasti naplate karata u javnom prevozu na kome pobeđuje Kentkart čime se nastavio kontinuitet turske firme u obavljanju tog posla. Shodno tome, javnost je iznenadilo da se novi gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić iako dolazi iz iste partije kao i Goran Vesić, vladajuće Srpske napredne stranke, odlučio da taj ugovor raskine posle svega godinu dana po cenu plaćanja penala koje se Grad Beograd obavezao da plati ako se ranije ukine ugovor oročen na 13 godina.

Javnost u Beogradu je od samog starta bila veoma nezadovoljna time što je firmi koja je samo implementirala sistem “Bus plus” bilo dozvoljeno da obavlja prodaju karata i da tako ostvaruje zaradu iako ne obavlja ulogu prevoznika.

Ugovor o “Bus plus” sistemu po kome Apeks dobija procenat od prodatih karata u periodu od osam godina potpisan je u vreme kada je na vlasti u Beogradu bila koalicija koju je predvodila Demokratska stranka. Iako je, nakon dolaska na vlast Srpske napredne stranke Vesić isticao da je ugovor sa “Bus plusom” štetan za Beograd pa ga zato treba raskinuti, kasnije je promenio mišljenje i tender za javno-privatno partnerstvo ponovo je raspisan i na njemu je posao dodeljen Kentkartu.

Istovremeno sa nezadovoljstvom zbog toga što karte u gradskom prevozu naplaćuje privatna firma koja ne učestvuje u njegovoj organizaciji već je samo implementirala sistem naplate pojavila se i inicijativa da se nakon otkazivanja ugovora sa Kentkartom u Beogradu uvede besplatan javni prevoz.

Kao argument zbog čega to treba uraditi, pored socijalnog momenta da bi građanima ostajalo više para za druge potrebe, navođeno je da bi to motivisalo građane da manje koriste automobile što bi smanjilo kako zagađenje tako i gužve u saobraćaju uobičajene za najveći grad u Srbiji.

Kao primer, dobre prakse uvođenja besplatnog prevoza, odnosno njegovog stoprocentnog finansiranja iz gradskog budžeta, navode se grad Talin u Estoniji, zatim države poput Luksemburga i Malte, francuski grad Denkerk i tako dalje. U ovom trenutku besplatan javni gradski saobraćaj postoji u tridesetak zemalja sveta, od Kine do Sjedinjenih Američkih Država i u više od 100 gradova.

U mnogim od tih lokalnih samouprava ne samo da je povećan procenat građana koji koriste javni prevoz, smanjene gužve već su se povećali i prihodi u budžetu. Naime, zbog mogućnosti korišćenja besplatnog prevoza i da na taj način uštede, u nekim od tih gradova se povećao broj rezidenata što je gradskoj kasi donelo i veće prihode po osnovi poreza na dohodak. Pristalice besplatnog javnog prevoza su ubeđene da bi iste takve benefite imao i Grad Beograd.

Odbornik Udruženih sindikata Srbije “Sloga” u Skupštini grada Beograda, koji deluje u okviru odborničke grupe Ujedinjeni, Pavle Heđesi kaže za Danas da se zalaže za potpuno besplatan javni prevoz za sve kategorije njegovih korisnika.

– Smatram da po tom pitanju ne bi trebalo da bude diskriminacije pa da neki putnici ne plaćaju kartu a drugi imaju tu obavezu. Za sve građane Beograda javni prevoz treba da bude besplatan. Ima načina da se to ostvari kroz naplatu gradskih taksi preduzećima čija bi se visina određivala u zavisnosti od ostvarenog profita i srazmerno broju zaposlenih. Na taj način bi se stekla potrebna sredstva za finansiranje gradskog javnog saobraćaja a svi putnici bi se vozili bez obaveze da tu uslugu plate – naglašava naš sagovornik.

Podsećanja radi, u drugoj polovini septembra prošle godine odbornička grupa Ujedinjeni predala je Skupštini Beograda predlog za izmenu odluke o javnom linijskom prevozu po kom bi određene kategorije građana imale pravo na besplatan prevoz. Odbornik Ujedinjenih Vladimir Obradović kazao je da se predlog odnosi na srednjoškolce, studente, ratne vojne i civilne invalide rata sa stepenom invalidnosti od 20 do 40 odsto, trajno nesposobne za rad, osobe na dijalizi i osobe sa lakom duševnom zaostalošću.

– Na taj način, osim što bi navedena lica imala očigledne pozitivne finansijske efekte, ostvario bi se pozitivan uticaj na životnu sredinu, jer bi se povećao broj korisnika javnog prevoza. To se prvenstveno odnosi na učenike srednjih škola i studente“, naveo je tada Obradović.

Odbornik Ne davimo Beograd u Skupštini grada Beograda Dušan Pavlović kaže za Danas da je tom pokretu daleko bliža ideja da javni prevoz u gradu bude besplatan ali da je u datom trenutku njegov zvaničan stav da je karte za prevoz potrebno plaćati.

– Mi smatramo da je veoma dobro što se naplatom karata u gradskom prevozu više neće baviti privatna firma i da je od samog početka to bilo pogrešno. Smatramo da je dobro što će se time sada baviti gradsko preduzeće umesto privatne firme. Ono što nije dobro je to što gradska vlast nema nameru da radi na unapređenju kvaliteta gradskog prevoza u Beogradu. Da je to zaista tako najbolje ilustruje podatak da u tekućoj godini nije planirana nabavka nijednog novog vozila za potrebe Gradskog saobraćajnog preduzeća “Beograd”. Nama je ideja o besplatnom javnom prevozu u Beogradu veoma bliska ali u datom trenutku nemamo rešenje na koji način bi tako nešto bilo sprovedeno. A održavanje javnog prevoza u gradu je veoma skup i složen proces. Mi bismo bili zadovoljni kada bi prevoz bio besplatan za građane ali dok tako nešto ne postane održivo ne možemo da to iznosimo kao naš zvaničan stav – objašnjava Pavlović.

Prvi sekretar Saveza komunističke omladine Jugoslavije Aleksandar Đenić za Danas kaže da je besplatan javni prevoz u Beogradu pravična i izvodljiva tendencija u interesu građana glavnog grada Srbije i njegovih posetilaca.

– Od 1. februara 2012. godine, kada je u Beogradu uveden “Bus plus” sistem, naša organizacija je povela kampanju za njegovo momentalno ukidanje jer je bio poguban po interese kako Grada tako i Beograđana. Dozvoliti da profit od naplate karata odlazi privatnoj firmi, koja inače ne učestvuje u organizaciji javnog saobraćaja već je samo ugradila sistem za naplatu karata u vozila gradskog prevoza je potpuna besmislica. Sada, nakon što je štetni ugovor sa Kentkartom raskinut nastavljamo borbu za uvođenje besplatnog javnog prevoza. U mnogim gradovima u svetu kompanije koje ostvaruju ekstra profit dužne su da zbog toga uplaćaju takse u gradski budžet. Takvih kompanija u Beogradu ima dosta i iz sredstava inkasiranih na taj način Grad bi došao do sredstva potrebnih za funkcionisanje javnog prevoza a građani bi ostvarili benefit kroz besplatno korišćenje javnog prevoza. Isto to bi trebalo uraditi u svim lokalnim samoupravama u Srbiji u kojima funkcioniše javni prevoz – navodi Đenić.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović s druge strane smatra da uvođenje besplatnog javnog prevoza u Beogradu ne bi bilo pravedno ni racionalno rešenje.

– Ako bi se uveo besplatan prevoz on bi se finansirao iz budžeta Grada Beograda. To ne bi bilo dobro rešenje jer bi na taj način gradski prevoz finansirali i oni koji ga koriste ali i oni koji ga ne koriste. Nema logičnog razloga zbog kojeg bi ovi drugi to trebalo da čine a ne koriste tu uslugu. Potrebno je raditi na tome da gradski prevoz bude dostupniji i komforniji i tako motivisati građane da ga koriste. Takođe, smatram da je dobro što naplatu karte više neće obavljati privatna firma kojoj je potpuno nepotrebno dat takav monopol već će to raditi gradsko preduzeće – zaključuje naš sagovornik.