Trećina Srba sa Kosova indirektno zavisi od Trepče

To, međutim, ne znači da je albanska strana odustala od preuzimanja kompletnog preduzeća u kome bi, prema zakonu o Trepči donetom 2016, Vlada Kosova imala vlasništvo 80 odsto kapitala, a radnicima bi bilo podeljeno 20 procenata. Stručnjaci veruju da će to biti sprovedeno ovih dana s obzirom na to da je Komisiji za privredni razvoj Kosova predat nacrt Statuta neophodan da bi se izvršio upis u registar.

Generalni direktor Trepče – sever, Jovan Dimkić rekao je za Danas da u tom delu kompanije, gde radi oko 2.400 radnika uglavnom srpske nacionalnosti, neće biti primenjivani kosovski zakoni, ali ni on nije imao informacije da li je upis izvršen, „jer nas oni ne obaveštavaju ni o drugim bitnim stvarima“.

– Situacija je u ovom trenutku neizvesna, naši potezi zavisiće od toga šta preduzima Priština. Mi pratimo šta se dešava, pokušavamo da predvidimo šta bi oni mogli da urade i da imamo spreman odgovor na to, ali treba imati u vidu i da mi nemamo mnogo mehanizama za sve moguće scenarije – rekao je Dimkić.

On je ranije izjavio da u srpskom delu kombinata neće primenjivati kosovski Zakon o Trepči, ali da izjava ministra Luke izaziva zabrinutosti kod menadžmenta, građana severa KiM i srpskih državnih organa. Podsetimo da zbog političke klime radnici sa severa pokrajine strepe za budućnost u toj firmi, a prema rečima Dimkića, indirektno od rada Trepče zavisi gotovo trećina populacije iz tog dela Kosmeta.

Uz to, nikada nije utvrđeno koliki je udeo srpske strane, od javnih preduzeća do Fonda za razvoj koji je i posle 2000. nastavio da finansira proizvodnju u rudnicima. Direktor Dimkić tvrdi da severni deo kombinata ostvaruje prihode, ispunjava sve finansijske obaveze i prema radnicima, našim dobavljačima, pružaocima usluga.

Najviši zvaničnici ocenili su najavu prištinskih vlasti kao otimanje kombinata i imovine Srbije, a predsednik Aleksandar Vučić, smatra da bi to proizvelo blokadu računa tog preduzeća, zbog čega će radnici ostati bez posla, pa će umesto otvaranja puta za razvoj, kako to tvrde u Prištini, sever Kosova ostati „bez vazduha za disanje u ekonomskom smislu te reči“.

Albanski analitičari i zvaničnici, međutim, tvrde da se ništa dramatično neće dogoditi preuzimanjem.

– Preduzeće će biti registrovano kao akcionarsko društvo, umesto Kosovske agencije za privatizaciju, i severnim i južnim delom će upravljati Upravni odbor sastavljen od predstavnika srpske i albanske strane. Neće biti otpuštanja, radnici će nastaviti da rade, ali je sigurno da proces oporavka neće biti brz. Treba imati u vidu da je realnost Trepče drugačija od onoga što se priča, tu je potrebno mnogo investicija, reč je o milionima evra i može se računati samo na neke strane kompanije. Međutim, u ovom trenutku Trepča je više političko pitanje, a rešenjima koja su realna nije zadovoljan ni južni ni severni deo. Mislim da promene treba da se dese pre svega u našim glavama, i da će onda i ekonomija lakše da se razvija – rekao je izvor Danasa iz jedne od kosovskih institucija.

Od Unmika do Vlade Kosova

Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244, pravo upravljanja kombinatom Trepča 2000. godine preuzeo je Unmik, što je čak i registrovano kao Trepča Under Unmik Adminsitration, a evidentirane su bile i dve celine – severni, srpski deo sa rudnicima i topionicom i južni albanski sa postrojenjima za proizvodnju veštačkih đubriva, preradu cinka i centralnim rudnicima u Starom trgu.

Međutim, kada je 2008. Kosovo proglasilo nezavisnost, EU je prestala da finansira Unmikovu administraciju, pa je upravljanje Trepčom 2009. preneto na Kosovsku agenciju za privatizaciju. Tada je izvršena prva preregistracija i sedište je prebačeno na adresu u južnom delu i izvršen je upis u kosovski registar preduzeća. Usvajanjem zakona o Trepči, 2016. precizirano je da Vlada Kosova ima udeo od 80 odsto u kapitalu oba dela preduzeća i predviđao je transformaciju u akcionarsko društvo.