Trepča kao AD ili društveno preduzeće

 Mada je u sredu izgledalo da će se neko od zvaničnika oglasiti povodom postavljenih pitanja u vezi sa Rudarsko metalurško-topioničarskim kombinatom Trepča, nejasan epilog pregovora u Briselu odložio je opet javno bavljenje tom temom za neko drugo vreme.

Inače, ni Beograd ne spori da je pravni status Trepče nesređen. Nije poznato da je Srbija u smislu obezbeđenja svoje pravne pozicije u ovoj stvari dosad preduzimala bilo kakve ozbiljne korake, sem što je Agencija za privatizaciju Republike Srbije zvanično zahtevala od Kosovske agencije za privatizaciju „da se sve preduzete radnje od strane Kosovske agencije za privatizaciju, a koje imaju veze sa privatizacijom Holdinga RMHK Trepča ad Zvečan Kralja Petra Prvog bb, matični broj 09022643, pod hitno obustave, kao i da se donete odluke stave van snage“. Fond za razvoj Srbije kategorično je početom ove godine odbio da se odazove pozivu Kosovske agencije za privatizaciju i prijavi se kao poverilac Trepče, smatrajući taj poziv, objavljen usred pregovora Beograda i Prištine, za bezobrazluk i provokaciju, kako je rekla predsednica UO Verica Kalanović. Sem toga, Fond nadležnost Agencije za privatizaciju Kosova ne priznaje, a drugo, smatra se većinskim vlasnikom, a ne poveriocem te firme.

U Beogradu se Rudarsko metalurško-topioničarski kombinat Trepča tretira kao akcionarsko društvo, dakle, pripada svojim akcionarima, dok Priština insistira na tome da je Trepča društveno preduzeće i da pripada svojim radnicima. Među, akcionarima najveći je, prema stanovištu Beograda, Fond za razvoj Srbije sa udelom od 54 odsto, dok se kao društveni kapital vodi 26,43 odsto preduzeća.

U čemu je razlika? Prema Zakonu o privatizaciji koji je na snazi u Srbiji, ukoliko je Trepča akcionarsko društvo, odluku o eventualnoj privatizaciji donosi Skupština akcionara, dakle Fond za razvoj Republike Srbije, a ako je društveno preduzeće, odluku o obliku privatizacije donosi država ili za to ovlašćeni paradržavni organ.

I Priština i Beograd polažu pravo na ceo kombinat, mada on funkcioniše kao podeljen na Trepča-Sever i Trepča-Jug, što se potvrđuje revizijom poslovanja i finansijskih izveštaja koji je u svakom delu kombinata posebno obavila kancelarija generalnog revizora Kosova. Funkciju generalnog revizora obavlja Lage Olofšon. Prema toj reviziji za 2010. godinu, Trepča-Sever, za razliku od Trepče-Jug, ne polaže redovno računa o svom operativnom poslovanju Kosovskoj agenciji za privatizaciju, ali joj podnosi izveštaje o cash flow kao uslov za sticanje prava na subvencije, recimo za isplatu plata. Generalni revizor je, podvlačeći da su informacije kojima raspolaže manjkave, na osnovu intervjua sa menadžmentom Trepče -Sever napravio izveštaj prema kome je ta firma 2010. godine imala poslovni prihod od oko 13 miliona evra, a profit od 6.446 evra.