Trgovci crnim i žutim zlatom pred novim izazovima

Sirova nafta i zlato posebno se suočavaju sa nizom rizičnih faktora koji bi mogli da snize cene pre početka 2017. godine. Činjenica je, takođe, da je prvenstveno sektor dragocenih metala, sa 26 odsto dobiti, doprineo zaustavljanju negativnih trendova. Ovo su samo neke od procena analitičara Sakso banke koji tvrde da globalna potražnja za robom tek treba da se oporavi. Kao argument za tu konstataciju oni navode podatak da je većina dobitaka, osim onih kod plemenitih metala, dospela za isplatu zbog podešavanja snabdevanja – bilo kroz smanjenje proizvodnje (nafta i industrijski metali) ili, kad je reč o tzv. mekoj robi, kroz prinudne poremećaje usled vremenskih uslova.

Efekti limitiranja proizvodnje nafte

– Posmatrano iz perspektive tržišnih kretanja s početka 2016, realno je očekivati da će četvrti kvartal doneti oporavak cena nafte. Procene da će niske cene nafte izazvati snažan rast potražnje, a smanjenje visokih troškova proizvodnje uspostaviti ravnotežu na tržištu, nisu se pokazale kao tačne. U prilog tome svedoči i podatak da tržište nafte ostaje „zaključano“ na nivou od 45 do 50 dolara za barel. S druge strane rastuće isporuke članica OPEK, računajući i rusku proizvodnju, dostižu nove rekorde, odlažući još jednom proces rebalansa. Prethodni kvartal je pokazao otpornost američkih proizvođača sa visokim troškovima, koji su, podstaknuti stabilizacijom tržišta, odlučili da povećaju proizvodnju, za razliku od članica OPEK, koji su na sastanku u Alžiru (28. septembra) odustali od Strategije pumpanja-pražnjenja koju je, u novembru 2014, uvela Saudijska Arabija. To praktično znači smanjenje proizvodnje do nivoa od 700.000 barela dnevno – kaže Ole Hansen, direktor Sektora strategije trgovine berzanskom robom u Sakso banci.

Ipak, Hansen tvrdi da je nekoliko pitanja ostalo bez odgovora, između ostalog i to ko će da smanji proizvodnju kada će neke članice, poput Irana, ali i Nigerije i Libije, biti isključene iz dogovora, kao i hoće li OPEK biti na visini zadatka i poštovati odluku o utvrđenom limitu dnevne proizvodnje? Analitičare posebno zanima kada će ta odluka stupiti na snagu, jer ako se to ne dogodi pre 30. novembra pozitivan uticaj limitiranja proizvodnje se, verovatno, neće osetiti u prvoj polovini 2017.
– Potrebno je sve parametre dobro razmotriti, jer u poređenju sa predstojećim teškim pregovorima (na sastanku 30. novembra), ovo je bila laka odluka. Ako se Rusija priključi, imaćemo dogovor koji bi mogao da pogura cenu nafte na nivo iz jula. U međuvremenu, zahvaljujući eksperimentima centralnih banaka sa negativnim prinosima, stvoren je ambijent u kojem su mnogi investitori bili spremni da pozajme novac naftnom sektoru. Cene nafte trebalo bi da rastu i zbog privlačenja investicija neophodnih kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje tim energentom. U poslednjem kvartalu očekujemo da se održi nivo cena od 45 do 50 dolara za sirovu naftu tipa „brent“ – ističe Hansen i procenjuje da će dogovor, ukoliko bude postignut, ponukati SAD i druge proizvođače sa visokim troškovima da razmišljaju o povećanju proizvodnje.

Dogovor proizvođača okupljenih u OPEK u vezi sa smanjenjem proizvodnje teško da će imati veći pozitivan uticaj na cene. To će, međutim, skratiti vreme potrebno za smanjenje viška globalnih zaliha sirove nafte i proizvoda od nafte. Analitičari tvrde da se efekti tog poteza, verovatno, neće oseti do 2017. godine pod pretpostavkom da će se trend rasta globalne potražnje nastaviti. U najnovijem izveštaju Međunarodne agencije za energetiku konstatovano je, između ostalog, da se rast tražnje za naftom iz Kine i Indije usporava bržim tempom nego što je prvobitno predviđeno. Kad je reč o finansijskim sredstvima ulazak u poslednji kvartal i dalje karakteriše preterano povećanje cena, ali je broj dugih pozicija za 40 odsto niži u odnosu na maksimume zabeležene u aprilu i avgustu.

Bregzit zaustavio rast cena plemenitih metala

Predstojeći izbori u SAD, uz rast kamatne stope koji FED najavljuje za decembar, zatim kretanje dolara, kao i obveznica na globalnom tržištu, rastuća zabrinutost zbog eksperimenta sa negativnim kamatnim stopama nekoliko centralnih banaka… samo su neke od tema sa kojima će trejderi zlatom morati da se suoče u narednim mesecima. Analitičari Sakso banke podsećaju da se u trećem kvartalu cena zlata kretala u rasponu ustanovljenom 23. juna nakon glasanja o Bregzitu, odnosno između 1.300 i 1.375 dolara za uncu, dok potražnja beleži pad. Za razliku od hedž fondova, koji su ostali nepromenjeni, ukupni fondovi su kroz proizvode trgovane na berzi i pozicije portfolio menadžera u terminskim ugovorima dostigli nivo od samo 13 odsto, što je ispod granice iz 2012. (nominalna vrednost te pozicije ostaje ispod 35 odsto). Jedan od pokretača impresivnog rasta cena zlata i srebra bio je kontinuirani pad globalnih prinosa obveznica. To je, tvrde stručnjaci, umanjilo, a u nekim slučajevima čak i uklonilo, oportunitetne troškove držanja zlata naspram državnih obveznica sa niskim ili negativnim prinosima.

– Ponašanje tržišta u prethodnih nekoliko meseci moglo bi da ukazuje na to da je žutom metalu potreban duži period za konsolidaciju pri čemu bi test ključne podrške mogao da bude pad cena ispod 1.300 američkih dolara za uncu. Taj potencijalni pad cene vidimo kao pozitivan impuls jer će to primorati tržište da reaguje i pokaže svoje planove. Često se dešava da se u trenucima slabosti može izmeriti prava snaga tržišta i s obzirom na skok od 23 odsto od početka godine zlatu će, možda, biti potreban takav test – tvrdi Hansen.

Ovaj analitičar podseća na to da je rast vrednosti zlata zaustavljen nakon Bregzita na ceni od 1.375 dolara za uncu, odnosno na nivou koji se poklapa sa oba trenda – cenovnim vrhom dostignutim 2012. godine i korekcijom prodaje od 38,2 odsto čemu smo bili svedoci sve do prošlog decembra. Eventualni prekid tog trenda mogao bi, procenjuje Hansen, već na startu, da „povede“ zlato ka cilju od 1.485 dolara za uncu.

Sirova nafta
Potencijal za rast cena
0 Rusija se pridružila članicama OPEK u smanjenju proizvodnje
0 Niske cene odložile potrebno povećanje kapitalnih troškova proizvodnje
0 Geopolitička nestabilnost raste u ključnim zemljama izvoznicama

Potencijal za pad cena
0 Zaustavljen je rast globalne potražnje koji predvode Kina i Indija
0 Otpornost proizvođača sa visokim troškovima pokreće rast proizvodnje
0 Brza akumulacija zlata izaziva veću korekciju od očekivane
****************
Plemeniti metali
Potencijal za rast cena
0 FOMC daje uputstva za pomirljivo povećanje stope
0 Ostale centralne banke labavo održavaju monetarnu politiku
0 Spor globalni rast i obnovljeni metež na tržištu kapitala
0 Rizični događaji poput predsedničkih izbora u SAD

Potencijal za pad cena
0 Očekivano jačanje američkog dolara
0 Centralne banke pokazuju znake udaljavanja od negativnih kamatnih stopa
0 Brza akumulacija zlata izaziva snažniju korekciju cena od očekivane