Predsednik udruženja poljoprivrednika „Paor“ iz Crepaje Miroslav Grubanov apelovao je na državu da ograniči marže na repromaterijal u poljoprivredi na deset odsto. „Država bi mogla da se angažuje i dovede marže u red barem na period od godinu dana, dok se štete od suše ne saniraju. Jer ako je mogla da ograniči marže za hleb, mleko i meso, mislim da može i na repromaterijal“, rekao je Grubanov.
Kao najočitiji primer naveo je veštačko đubrivo „urea“, koja je tokom 2011. na svetskim berzama poskupela za oko 20 odsto, dok joj je u Srbiji cena uvećana za 50 odsto. „Prosek marži u Srbiji je 23 odsto, a marže na repromaterijal u poljoprivredi idu i do 50 odsto. U Evropskoj uniji je prosek tih marži oko četiri odsto, što znači da se trgovci u Srbiji ne bave trgovinom nego zelenašenjem“, ocenio je Grubanov. Iako država nema dovoljno novca za probleme poljoprivrednika, on je izrazio očekivanje da će nova Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede imati sluha i ograničiti marže na repromaterijal, jer takva mera državu ne košta ništa.
Prema rečima Grubanova, štete od suše na kukuruzu kreću se od 30 do 70 odsto na njivama u južnom Banatu, dok su na šećernoj repi oko 30 odsto i država bi hitno trebalo da odreaguje kako bi se spasili mali poljoprivredni proizvođači. Povodom zahteva da država zbog smanjenog prinosa ove godine zabrani izvoz žitarica, Grubanov je rekao da takva odluka ne bi smela da ide na štetu proizvođača i da bi država „konačno morala da reši u kom sistemu živimo“.
– Kada kupujemo seme, veštačko đubrivo, dizel gorivo i ostali repromaterijal, država se ponaša kao da je kapitalizam, a kada dođe suša i problem sa snabdevanjem stanovništva, onda se zbog socijalnog mira predlaže zabrana izvoza kao da je socijalizam – kazao je Grubanov.
Prema njegovim rečima, odluka da se zabrani izvoz žitarica i industrijskog bilja dovela bi do smanjenja cena tih proizvoda u Srbiji i poljoprivrednici bi manje zaradili, zbog čega bi država morala da nađe načina da im se to kompenzuje.
Scenario
Grubanov je apelovao na državu i da hitno revidira Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, jer predviđa da se 2014. godine zaštitne carine za poljoprivredne proizvode smanje sa 23 na tri odsto, „što će mali broj poljoprivrednika u Srbiji moći da preživi“. „Zar treba da doživimo scenario Bugarske i Rumunije koje sada uvoze oko 70 odsto prehrambenih proizvoda. Mislim da uz malo pameti možemo to da izbegnemo“, ocenio je Grubanov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.