Trgovci u svetu zatvaraju radnje, okreću se onlajn prodaji

Svi okrenuti internetu videli su šansu kako mogu da spasu svoj biznis, dostavljači, trgovci odećom, obućom, nakitom.

Izmenjene okolnosti, međutim, ne idu na ruku svima jer će sudeći prema poslednjim vestima koje stižu iz raznih delova sveta mnogi, koji već nisu, ostati bez posla.

Uprkos pomoći od 700 milijardi dolara za male biznise u SAD, procene ekonomista sa univerziteta u Harvardu i Čikagu su da je od početka pandemije u martu ugašeno 100.000 malih preduzeća u ovoj zemlji.

Od 7,4 miliona zaraženih virusom korona u celom svetu i gotovo 418.000 umrlih, u SAD-u je zbog kovida 19 život izgubilo više od 100.000 ljudi.

Zato se najdrastičnije posledice krize, koju Amerikanci nazivaju najvećom još od Velike depresije, osećaju upravo u ovoj zemlji.

Samo tokom prošle nedelje, prema pisanju Biznis insajdera, nekoliko velikih kompanija saopštilo je da zatvara 2.100 radnji – Children’s Place, Inditeks, Kelvin Klajn, Ges, brend nakita Signet.

Neposredno pre toga, 700 radnji u maju zatvorili su JC Penney, Nordstrom i vlasnik Viktorija sikreta L Brands.

„Očekivanja su da će ove godine biti zatvoreno 25.000 radnji, rušeći tako prošlogodišnji rekord od 9.300 radnji koliko ih je bilo zatvoreno u 2019“, piše Biznis insajder.

Iz kompanije Children’s Place koja se više od 50 godina bavi dečjom garderobom i jedna je od najpoznatijih na američkom kontinentu u ovom segmentu kažu da planiraju da zatvore trećinu svojih radnji, 200 samo tokom ove godine.

Svetski poznati brend Inditeks, u čijem sastavu su Zara i Masimo Duti između ostalih poznatih brendova, najavio je krajem prošle nedelje zatvaranje u naredne dve godine 1.200 radnji, od 7.412 koliko ih ima.

„Planirano je zatvaranje radnji u Evropi i Aziji“, piše Gardijan, napominjući da je ova kompanija u prvom kvartalu zabeležila deficit veći od 400 miliona evra ili pad prodaje od 44 odsto. U istom periodu prošle godine španski trgovac garderobom imao je profit od 734 miliona evra.

„U isto vreme, onlajn prodaja skočila je za 50 odsto ove u odnosu na isti period prošle godine, samo u aprilu procenat rasta prodaje preko interneta u ovoj kompaniji bio je 95 odsto veći nego aprila prošle godine“, navodi Gardijan.

Kako piše ovaj britanski list, vlasnik Inditeksa Amansijo Ortega najavio je da će u naredne dve godine uložiti milijardu evra da unapredi onlajn prodaju i još 1,7 milijardi evra u bolje povezivanje radnji sa dostavljačima, veb-sajtovima koji se time bave.

Kompanija Ges zatvoriće 100 radnji, u narednih godinu i po dana, najviše u SAD i Kini, piše Gardijan, dok će kompanija Signet koja poseduje nekoliko brendova nakita do kraja 2020. zatvoriti 380 radnji. Kompanija G III, u čijem sastavu su i DKNY, Kelvin Klajn, Tomi Hilfiger najavila je početkom juna kraj za 110 radnji brenda Vilsons i 89 radnji G.H. Bas.

Izvesno je da će tržni centri biti veliki gubitnici, jer je 55 do 60 odsto radnji koje su u planu za zatvaranje smešteno upravo u njima.

Tržni centri imaće problem da nađu nove zakupce, piše CNBC, citirajući konsultanta Jana Knifena, koji kaže da su očekivanja da će 1.000, odnosno trećina šoping molova u SAD-u biti zatvorena do kraja naredne godine.

Spisak velikih brendova koji su odlučili da smanje broj radnji i skoncentrišu se više na internet prodaju iz dana u dan raste. Britanski brend Moonsoon najavio je otpuštanje radnika i zatvaranje radnji, lanci restorana poput Frankie & Benny’s and Garfunkel’s takođe su najavili otpuštanje 3.000 radnika.

Jedna od najpoznatijih svetskih kafeterija Starbaks planira da u narednih godinu i malo više zatvori 400 radnji u SAD i Kanadi, i u isto vreme otvori radnje u kojima će kafa moći da se služi samo „za poneti“.

Nova strategija doneće im, kako očekuju, bolji profit u budućnosti, a i proširenje posla, uz smanjenje troškova.

Iako su trgovine te koje najviše trpe, uz obavezno najpogođeniji ugostiteljski sektor, ni finansijske institucije nisu pošteđene. Prema studiji Kirni, 25 odsto filijala banaka u Evropi ili 40.000 ogranaka moglo bi da bude zatvoreno u naredne tri godine.

Studija je pokazala, piše Biznis insajder, da će u istom tom vremenu 70 odsto otvaranja računa, depozita i pozajmica da se obavlja ne na šalteru već preko interneta. Već sada je tako u nekim zemljama, 70 odsto klijenata u Velikoj Britaniji, Norveškoj i Švedskoj već su se prebacili na onlajn bankarstvo u potpunosti.

Posledice trpi i automobilska industrija, pojedine fabrike još nisu otvorile sve svoje pogone, u Velikoj Britaniji se ovaj sektor suočava sa najlošijom prodajom još od 1952. godine. U maju je na Ostrvu registrovano svega 20.000 automobila, značajno manje nego maja prošle godine kada je bilo 184.000 novoregistrovanih vozila. Prodaja je za pet meseci ove godine pala za 51,4 odsto, prenosi BBC, ali se u ovoj industriji nadaju oporavku u narednom periodu, kada se svi prodajni saloni otvore.

Bez sumnje, neki će biznisi nestati ako već nisu, drugi će se oporaviti u narednih nekoliko godina, trgovina će izvesno preživeti, samo je pitanje u kom obliku. Pandemija je pomogla kupcima da shvate da je moguće kupovati onlajn, a da vas niko ne prevari, a očigledno otvorila i oči trgovcima koji su uvideli da bi prodaja preko interneta mogla da im smanji troškove, ujedno poveća profit.

E-trgovina raste

Elektronska trgovina je tako poslednje nedelje maja porasla u odnosu na periodu od pre krize za nekih 40 odsto, a najviše u sektorima poput odmora i putovanja (čak 139 odsto), prodaje auto delova, elektronike, alkohola i kanabisa, stvari za kuću.

I u Srbiji je elektronska trgovina udvostručena tokom vanrednog stanja u odnosu na vreme pre pandemije, a rast kupovine i prodaje preko interneta očekuje se i u narednom periodu.

U našoj zemlji e-trgovina do kraja godine trebalo da ima 3,3 miliona korisnika i prihod od 370 miliona evra. Tokom vanrednog stanja u Srbiji se na internetu najviše kupovala hrana, ali i računari i računarska oprema, mali kućni aparati, odeća, obuća.