Trgovci više neće moći da uznemiravaju građane telefonom

Predviđeno je uvođenje funkcionalnog institucionalnog okvira za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, ali i rešavanje problema nepostojanja preciznog broja potrošačkih sporova koji se vode pred sudovima.

Zakonom će biti više zaštićeni i putnici u turizmu, a planirano je i usklađivanje potrošačkih prava građana Srbije, kako je to Vlada naglasila, sa novim propisima Evropske unije o putovanjima u paket aranžmanima i povezanim putnim aranžmanima.

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić rekla je da će nova zakonska rešenja značajno doprineti bezbednoj trgovini i daljem jačanju potrošačkih prava u našoj zemlji, a time i ekonomskom razvoju.

„Najvažnije novine u ovom predlogu odnose se na uvođenje registra „Ne zovi“, uvođenje obaveza trgovca da sačini proračun prilikom pružanja usluga, kao i uspostavljanje evidencije potrošačkih sporova u sudovima“, istakla je Matić i dodala da će biti unapređen i mehanizam vansudskog rešavanja potrošačkih sporova, kao i uvođenje prekršajnih naloga za pojedine prekršaje trgovaca.

Registar „Ne zovi“ podrazumeva da će svi koji ne žele da ih trgovci uznemiravaju telefonom i nude im razne proizvode moći da ih prijave u ovaj registar koji će voditi Regulatorno telo za elektronske komunikacije RATEL-a, i nalaziće se na njihovom sajtu uz obaveznu zaštitu ličnih podataka potrošača.

Ovim zakonom je predviđena mogućnost izricanja prekršajnih naloga za trgovce koji pozivaju potrošače čiji su brojevi uneti u navedeni registar. Prekršajne kazne su za pravna lica od 50.000 dinara, preduzetnike od 30.000 dinara. U slučaju da trgovac ne postupi po prekršajnom nalogu, kazne mogu da budu od 300.000 do dva miliona dinara za firmu, a za odgovorna lica u preduzeću od 50.000 do 150.000 dinara.

Predsednik Udruženja potrošača Beograda Petar Bogosavljević kaže za Danas da nova verzija zakona ne donosi mnogo toga novog.

„To nije ni približno onom što je praktično usklađivanje sa obavezujućom zakonskom regulativom u EU i još manje od smernica o osnovnim pravima potrošača koje smo imali u zakonima iz 1985. ili 1999. ili poslednjeg iz 2015. godine. Posebno u tom delu gde se na niži nivo svode institucije koje se bave zaštitom potrošača“, ističe Bogosavljević.

On kaže da i Savet za zaštitu potrošača kod nas nije ni nalik sličnim savetima koji postoje u zemljama EU i u kojima je više od polovine članova iz organizacija potrošača.

To što je, kako kaže, na primer uveden platni nalog je bacanje prašine u oči, a da bi trebalo da postoje ovlašćenja nadležnih državnih organa da efikasnije učestvuju u rešavanju potrošačkih sporova. Bogosavljević kaže da se i na ovom Predlogu zakona vidi da je i dalje dominantan interes dela biznis sektora i onih koji rade oko i u državnim strukturama da se ništa bitnije ne menja.