Trgovcima curi vreme za prodaju žita, a Vlada dozvolila samo izvoz u Albaniju

„Administrativna mera o zabrani potpuno je blokirala unutrašnji promet i oborila cene kukuruza i pšenice, pa je nemoguće obezbediti novac za prolećnu setvu. Tražimo hitno ukidanje te mere“, navode u udruženjima Pančevački ratari, Agrarni forum Pančevo i Građanska neposlušnost Dolovo.

Krajem prošle nedelje prodaja ovih roba na berzi je stala, na Produktnoj berzi u Novom Sadu za pšenicu je tokom te nedelje zaključen samo jedan ugovor i to po ceni od 34,5 dinara bez PDV-a, dok su kupoprodajni ugovori za kukuruz početkom prošle nedelje sklapani po ceni od 31 do 32 dinara po kilogramu.

Trenutno, Srbija, što naglašavaju i ponavljaju nedeljama i ratari i trgovci, ali i vlast – ima dovoljno zaliha svega. I pšenice i kukuruza ima dovoljno za domaće potrebe, ali i za izvoz.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da „imamo svega dovoljno“, da je u rezervama 800.000 tona pšenice, milion tona kukuruza, da je zasejano čak 620.000 hektara pšenice i skoro milion hektara kukuruza.

„Razmišljali smo i šta nemamo, pa smo krenuli na vreme da nabavljamo. Rekli smo, nemamo soli, pa smo nabavili deset miliona kilograma soli iz Tuzle. Nabavili smo pirinač, grašak, pasulj“, rekao je Mali i napomenuo da će zamrznute cene osnovnih životnih namirnica ostati u tom statusu do kraja aprila i da će „ako bude potrebno, tu odluku produžiti“.

Upravo to što svega ima dovoljno i što ne postoji bojazan da ćemo ostati bez glavnih žitarica zbunjuje i poljoprivrednike i izvoznike, jer cena raste na svetskom tržištu, a naša roba spremna za izvoz „stoji“. Izvoznici se plaše da bi mogli da ostanu i bez robe, i bez kupaca, a kako vreme teče raste i opasnost od toga da neće spremno dočekati novu žetvu, koja u slučaju pšenice počinje u julu, a kukuruza u septembru.

Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju u Privrednoj komori Srbije Aleksandar Bogunović podseća da je za sada dozvoljen izvoz žitarica samo u Albaniju, i da se čeka zaključak Vlade u kom će se neke od zemalja regiona priključiti toj listi.

„To će biti one države koje imaju ugovore sa Ministarstvom poljoprivrede, a koji su ranije potpisani. Nadamo se da će to biti Severna Makedonija, BiH, Crna Gora, ali ne znamo još“, kaže Bogunović.

On za Danas kaže da je PKS od početka predlagala da se ne uvodi potpuna zabrana izvoza, već da se on ograniči.

„PKS je zajedno sa Žitounijom i Žita Srbije napravila inicijativu u kojoj se navodi da treba dozvoliti izvoz žitarica u skladu sa kvotama koje bi država propisala, na osnovu informacija koje ima o aktuelnim zalihama i da te kvote budu ne mesečne nego do početka žetve“, ističe naš sagovornik.

Jedna od preporuka je bila, kako kaže, i da se dozvoli slobodan izvoz brašna jer količine koje mi izvozimo su prilično male, procenjene za izvoz do početka žetve su nekih 35.000 tona brašna, što je nekih 40.000 tona pšenice.

To, smatra Bogunović, nikako ne ugrožava naše bilanse, ni zalihe.

Od 3,7 miliona tona pšenice prošlogodišnjeg roda za domaće potrebe trošimo od 1,6 do 1,7 miliona tona, izvezeno je do 750.000 tona pšenice i 85.000 tona brašna, što kada se preračuna bude nekih 850.000 tona pšenice ukupno.

Tako da, prema rečima Bogunovića, imamo više od milion tona pšenice viška, u šta se računa i nekih 350.000 tona pšenice koje je ugovorena ranije, dok je za izvoz kukuruza ugovoreno nekih 650.000 tona. On se nada da će dozvoliti izvoz, jer region je samo deo priče, a on podseća da je naš izvoz uglavnom baziran na Rumuniju i veliku luku Konstanca.

„Naš stav je bio da se brašno ne brani, da se pusti da ide slobodno, a da se pšenica i kukuruz kroz kvote dozvole, jer problem imaju izvoznici pšenice zbog ugovora koje imaju. Kada se pusti na jednu stranu, drugi imaju problem jer se i od njih očekuje da ispoštuju ugovor, moraju da plate i penale“, naglašava Bogunović.

Svaki novi dan zabrane trgovcima teško pada jer vreme do početka žetve pšenice polako „curi“. A do tada treba isprazniti i spremiti silose.

„Već bi trebalo da se pripremaju silosi za novu žetvu, ali problem je da ne možete odjednom da ih ispraznite, treba vremena za to. I ne možemo velike količine u trenutku da izvezemo jer postoje limiti i barže, mesečno vi i ne možete da izbacite više od 200.000 žitarica iz zemlje, tako da tu postoji određena dinamika i to treba imati u vidu“, napominje Aleksandar Bogunović i dodaje da su zato u PKS za to da izvoz počne i da se reaguje i stopira ako se desi nešto alarmantno.