Trgovina sa Turskom u porastu, ali još ispod očekivanja

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan u Srbiju je stigao sa svitom od stotinu privrednika iz više od 100 kompanija koji su najpre u Beogradu, potom i Novom Pazaru razgovarali o poslovnoj saradnji. Ona poslednjih godina ide uzlaznom putanjom, ali ne onom brzinom kojom bi trebalo i kako je to najavljivano još pre sedam godina kada je Erdogan prvi put, tada kao premijer, dolazio u Srbiju. Tada je sa ondašnjim predsednikom Srbije Borisom Tadićem potpisao Sporazum o slobodnoj trgovini, pre dva dana sa sadašnjim Aleksandrom Vučićem potpisan je novi, prošireni sporazum. Ambicije sa obe strane su velike.

– Cilj je da sadašnja trgovinska razmena sa sadašnjih 870 miliona dolara dođe na nivo od tri do pet milijardi dolara – rekao je Erdogan.

Za početak, treba ispuniti ovogodišnji cilj.

– Prošle godine ostvarena je robna razmena od oko 850 miliona evra, dok će ove godine ta cifra dostići blizu milijardu evra – naglasio je ministar trgovine Rasim Ljajić. On nije krio zadovoljstvo srpsko-turskim forumom, te je istakao kako je potpisan i ugovor koji će obezbediti investicije vredne 35 miliona evra.

– Do kraja godine biće otvorene dve fabrike tekstilne industrije, u Lazarevcu i Lebanu, a imamo najave i za nekoliko drugih opština i gradova i ti razgovori su u završnoj fazi – rekao je Ljajić. U planu su, kako je rekao, ulaganja i u automobilsku industriju, tačnije gradnja nove i proširenje stare fabrike u Vladičinom Hanu.

Srbija i Turska poslednjih deset godina konstantno napreduju u spoljnotrgovinskoj razmeni, 2011. taj bilans je bio nekih 500 miliona evra, ali je i tada kao i sada mnogo veći uvoz od izvoza. Na listi zemalja od kojih najviše uvozimo Turska je na sedmom mestu, dok je na „izvoznoj“ listi tek na 17.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku ukupna spoljnotrgovinska razmena u robi je u 2015. iznosila je 745,2 miliona evra, od toga vrednost izvoza bila je 223,9 miliona evra, a uvoza čak 521,3 miliona evra.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež kaže da je trgovinska razmena dve zemlje povećana prošle godine za 14 odsto, a za prvih osam meseci ove godine još toliko.

– Više od 230 novoosnovanih preduzeća u Srbiji ove i prošle godine osnovale su kompanije čiji je većinski vlasnik iz Turske – rekao je Čadež i dodao kako u Srbiji trenutno postoji 4.500 preduzeća koja posluju sa Turskom, ali samo njih 140 izvozi u tu zemlju, 187 izvozi iz Turske, dok su ostala samo uvoznici turske robe.

Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević za Danas kaže da spoljnotrgovinska razmena raste i da to nije sporno, ali je problem što je taj odnos nepovoljan po Srbiju.

– Svega 40 do 45 odsto te razmene ide na izvoz, što znači da 2,5 puta više uvozimo iz Turske nego što izvozimo i to treba popraviti, to je važno uraditi. Koliko vidim, trebalo je potpisati neke ugovore za nove količine prehrambenih proizvoda što je dobro – ističe Kovačević.

Iako je došao veliki broj privrednika iz Turske, Kovačević ne misli da je ova poseta prevashodno poslovna, jer je više pažnje, kako tvrdi, posvećeno političkim odnosima.

– Priča se o ugovorima za auto-put do Sarajeva, ne vidim da bi to trebalo da bude prioritet u ovom trenutku. Mislim da nije potrebno ni pominjanje Gulana, ni 1389. Ono što mi se ne sviđa je i to što Vučić i ovaj put ponavlja, odnosno nudi investitorima više novaca nego drugi, samo da dođu. To deluje kao da se rasprodajemo – napominje Milan Kovačević.

U poslednje tri do četiri godine najznačajnije turske investicije u našoj zemlji bile su dolazak Halk banke koja je kupila Čačansku i uložila 10 miliona evra, otvaranje fabrike DŽinsi u Krupnju i Leskovcu, u koju je uloženo 6,1 milion evra, a pre dve godine 11,3 miliona evra uloženo je u fabriku Teklas automotiv.

Nemačka i Kina najveći partneri

Sa BDP-om od 860 milijardi dolara u 2016. Turska je jedna od 20 najjačih svetskih ekonomija i u trgovinskoj saradnji najviše se oslanja na zemlje EU (gotovo polovina). Pojedinačno, najznačajniji partner u izvozu je Nemačka sa 9,3 odsto, u uvozu Kina sa 12 odsto. Turska svetu, tako i Srbiji, najviše ima da ponudi odeću, hranu, tekstil, metalne proizvode i opremu za transport.