Trgovinska razmena između Srbije i Nemačke u 2023. godini dosegla rekord od skoro devet milijardi evra

Po vrednosti robe, Nemačka je u 2022. godini ostvarila dvostruko veći obim trgovine sa Srbijom nego bilo koji drugi spoljnotrgovinski partner ove zemlje.

Kako se navodi, bilateralna trgovinska razmena je u 2023. godini porasla za dodatnih 13 procenata, dostigavši novi rekord od skoro devet milijardi evra.

Srbija spada u 50 najvažnijih trgovinskih partnera Nemačke, dok nemačka privreda nastavlja da ulaže u Srbiju što će dovesti do toga da će Srbija uskoro izvoziti više u Nemačku nego obrnuto, pokazuju rezultati istraživanja o privrednom ambijentu u Srbiji među kompanijama članicama Komore, koje je nemačko-srpska privredna komora sprovela tokom februara i marta ove godine.

Ti rezultati pokazuju da se ocena ekonomske situacije u Srbiji za 2024. nije pogoršala, naprotiv prisutan je kontinuirani optimizam u privredi Srbije, uprkos globalnim izazovima.

Međutim, potrebno je obratiti pažnju na faktore koji negativno utiču na poslovanje i razmotriti opcije za njihovo uspešno prevazilaženje.

Kako se navodi, udeo kompanija koje svoje poslovanje ocenjuju kao dobro opao je u poslednje dve godine sa prvobitnih 52 odsto u 2022. godini na 39 odsto u ovoj godini.

Istovremeno, prema ovim rezultatima, udeo kompanija koje svoje poslovanje ocenjuju kao zadovoljavajuće, porastao je sa prošlogodišnjih 47 na 55 odsto u 2024. godini.

Procenat kompanija koje su nezadovoljne trenutnim razvojem je isti kao i prošle godine i iznosi šest odsto.

Ukupna očekivanja kompanija članica jesu nešto smanjena, ali nisu prešla u negativna očekivanja, pokazuje istraživanje.

Kada je reč o razvoju poslovanja i dodatnom zapošljavanju u 2024. godini, 37 odsto anketiranih kompanija planira povećanje broja zaposlenih, što je za sedam odsto manje u poređenju sa prošlom godinom.

Isto kao i prošle godine, 52 odsto kompanija ne planira nikakve promene u broju zaposlenih, dok samo 10 odsto odsto ispitanih pretpostavlja da će broj zaposlenih u njihovim kompanijama opadati, što je za sedam odsto više u odnosu na prošlu godinu.

Ovaj rezultat je pre svega povezan sa aktuelnom ekonomskom situacijom u Nemačkoj, kao i sa drugim nesigurnostima na svetskim tržištima te je izvesno da zbog smanjenja potražnje u nemačkoj industriji, predstavništva nemačkih kompanija na Balkanu takođe osećaju te posledice.

Tokom 2024. godine 40 odsto anketiranih preduzeća planira uvećanje investicija, što je šest procentnih poena više nego prošle godine. 22 odsto članova Komore najavljuje smanjenje investicija svojih kompanija što je devet procentnih poena više nego prošle godine.

Ovi rezultati pokazuju da Srbija i dalje nudi atraktivne uslove za investitore, ali shodno trenutnim ekonomskim okolnostima i globalnim izazovima, mnogim kompanijama se prioriteti pomeraju I da su u nekim slučajevima planovi za proširenje investicija “na čekanju”.

Prilikom ocenjivanja faktora koji utiču na poslovanje u Srbiji, najlošije su ocenjene: borba protiv korupcije i kriminala, dostupnost stručne radne snage, kvalifikacija radne snage, fleksibilnost radnog zakonodavstva i sistem stručnog (dualnog) obrazovanja, koji se po prvi put našao među faktorima nezadovoljstva. Kompanije su zadovoljne razvojem komunikacione strukture i razvojem infrastrukture u celini, ali i produktivnošću i spremnošću zaposlenih za rad. Po prvi put se među faktorima zadovoljstva nalaze digitalizacija administracije kao i razvoj saobraćaja, transporta i logistike.

Na pitanje kako ocenjuju mere Vlade Srbije za poboljšanje uslova za investicije, 75 odsto anketiranih kompanija dalo je pozitivnu ocenu, dok je njih 12 odsto izrazilo nezadovoljstvo.

Takođe postoji prostor za poboljšanje mera Vlade za pružanje podrške kompanijama u procesu energetske tranzicije jer je samo 12 odsto anketiranih kompanija ocenilo aktuelne mere pozitivno, 58 odsto ima neutralan stav o ovoj temi, dok je 19 odsto izrazilo svoje nezadovoljstvo.

Nedostatak kvalifikovanog kadra postaje sve veći problem i u Srbiji te kompanije preduzimaju mere poput pojačane automatizacije i digitaliztacije procesa kao jednu od mera za oblažavanje posledica nedostatka radne snage, ali i druge atraktivnije mere poput uvođenja dodatnih finansijskih stimulacija i povećanja plata iznad tržišnog proseka.

Predsednik Nemačko-srpske privredne komore i generalni direktor kompanije ZF Srbija Milan Grujić je kod pitanja koje tradicionlano svake godine privlači najviše pažnje, a koje se odnosi na potencijalni izbor Srbije kao lokacije za njihove investicije, istakao da je 86 odsto članova potvrdno odgovorilo.

“Kontinuirano visoki rezultati iz godine u godinu pokazuju da Srbija održava svoj status kao pouzdana i atraktivna destinacija za nemačke investitore, jer stabilnost i predvidljivost poslovnog okruženja koje Srbija pruža igraju ključnu ulogu u očuvanju visokog nivoa zadovoljstva investitora”, poručio je Grujić.

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad izjavila je da su ekonomska istraživanja o uslovima poslovanja u Srbiji već dugi niz godina važan pokazatelj za nemačku privredu i da to pokazuje, kako navodi, koliko su Nemačka i Srbija ekonomski isprepletene.

„Obim trgovine od više od 9 milijardi evra i više od 900 kompanija sa nemačkim kapitalom govore sami za sebe. Istraživanje takođe pokazuje potrebu za delovanjem u oblasti kvalifikovanih radnika i okvirnih ekonomskih uslova poslovanja. Nemačka podržava Srbiju u ovim oblastima delovanja, a važan doprinos će dati i novoosnovani Savet evropskih poslovnih udruženja i komora“, poručila je ambasadorka SR Nemačke u Srbiji.

Nemačko-srpska privredna komora deo je globalne mreže od 150 kancelarija nemačkih privrednih komora u inostranstvu i delegacija nemačke privrede u više od 90 zemalja. Komora aktivno radi na poboljšanju ekonomskih uslova u Srbiji i unapređenju nemačko-srpske trgovine i saradnje u svim privrednim aspektima.

Sa preko 440 članica, Nemačko-srpska privredna komora predstavlja najveću i jednu od najvažnijih bilateralnih komora u Srbiji.