Pošto se bliži petogodišnjica nesvakidašnjeg kolapsa investicione banke Leman braders, pojedini analitičari ponovo će razmatrati uzroke globalnog „iznenadnog zastoja“, koji se pretvorio u ekonomski i finansijski potres širokih razmera. Istovremeno, drugi će opisivati posledice događaja koji i dalje izaziva ljudsku patnju. Najzad, neki, uključujući političare i berzanske radnike, deliće iskustva o zastrašujućem vremenu i za svetsku ekonomiju i za njih lično.
Iako će svačiji doprinos biti interesantan, nadam se da ćemo videti i drugi žanr: analize scenarija koji su nekada bili nezamislivi, a postali su stvarnost koja će umnogome uticati na sadašnju i buduće generaciju, s obzirom na činjenicu da državne administracije još nisu ponudile valjana rešenja. U tom kontekstu, moguće je analizirati nekoliko opcija.
Prvi scenario glasi da će ekonomije država Zapada nastaviti da se suočavaju s teškoćama koje se odnose na slab ekonomski rast i nedovoljnu stopu zaposlenosti. Nakon što su pretrpele dramatičan pad bruto domaćeg proizvoda u poslednjem kvartalu 2008. i prvom kvartalu 2009, brojne zemlje nisu uspele da se oporave, naročito ako se sagleda situacija na tržištu rada i izgubljeni prihodi. Govoreći još uopštenije, samo nekoliko država je prevazišlo „bolesti“ koje su došle do izražaja posle izbijanja krize: neadekvatna i neuravnotežena agregatna tražnja, nedovoljna strukturna „elastičnost“ i agilnost, kao i dugotrajni dugovi. Posledice će u tom slučaju sezati dalje od slabog rasta, produbljivanja nejednakosti u zaradama, dugoročne visoke stope nezaposlenosti i uznemiravajućeg broja mladih koji ne mogu da pronađu posao. Pet godina nakon što je svet pogodila ekonomska kriza mnoge države se oslanjaju na istrošene i zastarele poluge rasta, čime se u velikoj meri umanjuju šanse za brz, održiv i opsežan oporavak.
Imajući u vidu mračnu realnost ne bi trebalo da nas iznenadi ukoliko se ostvari drugi scenario koji je u prošlosti bilo nemoguće zamisliti, a čiju suštinu predstavlja velika neuravnoteženost između hiperaktivnosti centralnih banaka i frustrirajuće pasivnosti državnih zvaničnika. Ne čudi to što su centralne banke reagovale odlučno i hrabro kada su tržišta kapitala bila zamrznuta a mnoge ekonomske aktivnosti obustavljene. Imajući u vidu visok nivo njihove operativne autonomije, bilo je logično očekivati da će stupiti u akciju i postati delotvorne, ali iznenađuje podatak što se ekonomije država Zapada i dalje u najvećoj meri oslanjanju na centralne banke da bi sprečile nove potrese. Na taj način centralne banke se udaljavaju od svojih osnovnih delatnosti i primorane su da već dugo upotrebljavaju mere koje ne daju veće rezultate.
Navedeni scenario pokazuje političku polarizaciju koja postoji u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i složenost regionalnih odnosa u Evropi, što predstavlja kočnice za pokretanje opsežne i uravnotežene politike. Da bi se shvatio opseg problema, može se kao primer navesti više puta ponovljen pokušaj Kongresa da usvoji godišnji budžet, a kamoli da osmisli srednjoročne reforme, ili usko ograničene inicijative u evrozoni kojima se ne mogu prevazići teškoće u vezi sa zabrinjavajućom stopom nezaposlenosti i otkloniti pretnje koje se odnose na finansijske potrese.
Treća opcija podrazumeva da države koje u prošlosti nisu bile ekonomske sile postanu motori globalnog rasta, ali da zbog kombinacije neuravnoteženih mera koje trenutno primenjuju njihova finansijska stabilnost bude dovedena u pitanje. Zovite me pticom zloslutnicom, ali i dalje strahujem da bi se neki od navedenih loših scenarija mogao ostvariti.
Autor je direktor Pacifičke kompanije za rukovođenje investicijama i napisao je studiju „Kada se tržišta sudare“
Copyright: Project Syndicate 2013.
Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
