Tri rešenja za pomoć građanima

Ona je na konferenciji Danas konferens centra „Tržište kablovske televizije“, dodala da je Srbija u obavezi da proces digitalizacije televizije završi do sredine 2015, a da se trenutno završava obnova 25 objekata sa kojih će se emitovati signal. „Proces digitalizacije će se raditi po fazama. Plan je bio da prvo gašenje analognog signala bude tokom 2014. godine, ali se bojim da nećemo stići do tada zbog tehničkih razloga u najvećoj meri „, objasnila je Reljin.

Prema njenim rečima, dosta stvari je uticalo na to da taj proces dugo traje, ali da ni u jednoj zemlji koja je prešla na digitalni signal to nije moglo biti brzo završeno. Reljin je podsetila da je Srbija od Evrope za taj posao dobila osam miliona evra za opremu i 2,5 miliona evra za konsultantske usluge, a da je država dala još 4,5 miliona evra za rekonstrukciju objekata i deo opreme.

Nadovezujući se na priču o digitalizaciji i da je za taj proces neophodna slobodna frekvencija koja je oduzeta TV Avali, član Saveta Republičke radiodifuzne agencije Goran Peković naveo je da je bilo nekorektnih ponašanja medija i drugih aktera u procesu oduzimanja i konkursa za dodelu te frekvencije, dovodeći to u vezu sa digitalizacijom.

„To nema veze jedno sa drugim, jer je plan o digitalizaciji napravljen još dok je tu frekvenciju koristila TV Avala. RRA je donela odluku o raspisivanju konkursa za dodelu te frekvencije nakon odluka Ratela, Ministarstva kulture i Ministarstva trgovine i telekomunikacija. I od tada počinje neverovatan pritisak na regulatorno telo, iako je zakonom zabranjeno vršiti pritisak na rad nezavisnog regulatora kao što je RRA“, napomenuo je Peković.

On je dodao da se taj konkurs završio tako što dozvolu za emitovanje programa na nacionalnoj frekvenciji nije dobio niko. „Ministarstvo u čijoj su nadležnosti telekomunikacije sada ima vremena da napravi novi plan u kojem će navesti da je ta frekvencija neophodna za digitalizaciju, a ukoliko to ne učini u dogledno vreme, RRA će morati ponovo da raspiše konkurs za njeno dodeljivanje“, istakao je predstavnik RRA.

Peković, inače, smatra da su nedodeljivanjem ove frekvencije građani ostali uskraćeni za jedan novi televizijski program i da se ostalo bez mogućnosti za otvaranje stotinak novih radnih mesta.

Sada glavni i odgovorni urednik „Ilustrovane politike“, Aleksandar Gajović, koji je bio član radne grupe za izradu medijskih zakona, zapitao se na konferenciji zašto tri medijska zakona na kojima se radi 11 meseci još nisu ušli u skupštinsku proceduru. On je objasnio da će zbog EU i oktobarskog izveštaja o napretku Srbije to morati biti usvojeno do 1. oktobra što će značiti da neće biti prostora za demokratsku javnu raspravu.

Kada je reč o kablovskim televizijama, Gajović je kao najveći problem istakao distribuciju programa prekograničnih TV kanala i pitanje ko je za njih nadležan. On je podsetio da Srbija ima međunarodni ugovor da reemituje takve programe, ali da se oni kod nas „ne reemituju, već emituju“.

„Oni u Srbiji imaju kamermane, studije, voditelje, produkciju… I na sve to još su preuzeli jedan deo marketinga u Srbiji. Sve više je srpskih reklama na tim kanalima, a to je nevolja, jer u tom slučaju nikome ne podležu niti plaćaju poreze. Srbija verovatno gubi milione evra godišnje zbog toga što je ta oblast potpuno neregulisana“, naglasio je Gajović.

Monopolizovanje tržišta

Direktor Direkcije za informacione tehnologije i elektronske komunikacije PTT Srbija Mihailo Jovanović, predstavljajući planove ovog preduzeća, ukazao je da u Srbiji postoji veliki broj kablovskih operatora bez dovoljno sredstava za investiranje, kao i da neki od njih imaju monopol u određenim delovima zemlje. On je dodao i da su u 230 objekata Pošte uvedene besplatne WI-FI zone, a da je plan da se to proširi i u ostalim objektima.