Ne treba biti mnogo pametan da bi se primetilo da u Srbiji na tržištu rada odavno stojimo jako loše. Otkad je kriza uzela maha, poslednje četiri godine, vrtoglavo nestaju radna mesta, zvaničan procenat nezaposlenih je premašio 26 odsto, a naznaka novim radnim mestima i investitorima spremnim da ulažu i zapošljavaju ljude je malo.
Više je faktora, naravno, koji utiču na sve to, a jedan od njih je i nedovoljno dobro radno zakonodavstvo koje bi moglo da pomogne razvijanju zdravijeg privrednog ambijenta. Ključni problem mogao bi da bude nedostatak socijalnog dijaloga u Srbiji i obaveznog konsenzusa poslodavaca, sindikata i države oko najvažnijih pitanja. Uostalom, na jučerašnjoj konstruktivnoj raspravi na temu radnog zakonodavstva u organizaciji Danas konferens centra razlika u mišljenju pojedinih socijalnih partnera bila je evidentna.
– U ozbiljnim smo problemima – naglasio je državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike Zoran Martinović, nabrajajući cifre koje dobro znamo – 750.000 nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, pad broja zaposlenih od 11 odsto i rast nezaposlenosti od 9,5 odsto u poslednje četiri godine, 15 odsto „neformalno“ zaposlenih.
Sve to je, kako je napomenuo, bio razlog da Ministarstvo rada zatraži povećanje budžeta za aktivne mere zapošljavanja u 2013.
– Nastojali smo da obezbedimo više novca jer je to neophodno, ali nismo uspeli. Za aktivne mere zapošljavanja i naredne godine biće izdvojeno 3,4 milijarde dinara, baš kao i prošle – naglasio je državni sekretar. Nabrajajući šta je dosad urađeno na planu poboljšanja radnog zakonodavstva, Martinović je najavio i planove za ubuduće. „Radna grupa je već pripremila novi zakon o štrajku jer aktuelni važi još od 1996. Suština je, ipak, izmeniti Zakon o radu – istakao je Martinović. Među zahtevima za izmenu ovog Zakona, kako je naglasio, su i oni koji se tiču isplate otpremnina, produžetka rada na određeno sa jedne na tri godine, uvođenje fleksibilnih poslova, osnivanje agencije za privremeno zapošljavanje.
Pomoćnica ministra rada Radmila Bukumirić Katić rekla je da je nužno promeniti Zakon o radu iz 2005. jer „Srbija sada i tada nije ista zemlja“, ali da postoji niz stvari koje su dosad dobro urađene.
– Usvojen je Zakon za mirno rešavanje radnih sporova, kao i Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, Zakon o volontiranju, a u pripremi je novi zakon o štrajku – istakla je Bukumirić Katić.
Ona je naglasila da makroekonomski ambijent trenutno ne uliva mnogo optimizma, ali da bi reforma uz povećanje investicija mogla da otvori nova radna mesta. Ono što država treba da obezbedi, istakla je, jeste ambijent i radna snaga. Govoreći o problemima u zakonodavstvu, Bukumirić Katić je pomenula i nedovoljno dobar socijalni dijalog, ali i višegodišnju nesposobnost države da utvrdi reprezentativnost sindikata i poslodavaca.
Sasvim drugim očima na planirane izmene Zakona o radu gledaju sindikati. Potpredsednik Samostalnog sindikata i zaposlen u Fijatu Zoran Mihajlović rekao je da je problem u tome što je veliki deo izmena o kojima govore predstavnici Ministarstva rada donet i planiran pod uticajem MMF-a, ali i stranih investitora koji žele da dobiju jeftinu radnu snagu.
– A ko će zaštiti radnike – zapitao se Mihajlović i napomenuo kako u njegovoj firmi sindikat dobro funkcioniše, poput onih u javnom sektoru, ali da su radnici Jure u Rači u velikom problemu, jer im poslodavac ne dozvoljava sindikalno organizovanje.“Sindikalni lideri u Juri su dobili otkaze, a država ih nije zaštitila. A zašto se to dešava? Svi ti poslodavci vrlo poštuju zakone u zemljama iz kojih dolaze, ali ovde su videli da mogu da rade šta hoće“, napomenuo je Mihajlović.
Izvršni sekretar UGS Nezavisnost Zlata Zec rekla je da ljudi ne izlaze na ulice da se bore za svoja prava zato što su u strahu i zato što se boje da će ostati i bez „ovo malo hleba što imaju“.
– Ne možemo da ih uslovimo i tražimo da izađu na ulice kad ne možemo da ih zaštitimo. A ne možemo da ih zaštitimo ne zato što nemamo dobre zakone, već zbog toga što se oni ne primenjuju, a država nema mehanizme da to prati i sankcioniše – rekla je Zec.
Pravo na rad kroz vizuru poslodavca predstavila je Gordana Grubović iz Privredne komore Beograda. Ona je poresku politiku države ocenila kao „poprilično rigidnu“, podsećajući da se pravi velika razlika između javnog i privatnog sektora. Izmene zakona, napomenula je Grubović, su neophodne, baš kao i utvrđivanje reprezentativnosti. „Svi smo na istom zadatku i toga treba da postanemo svesni što pre“, naglasila Gordana Grubović.
Porez
Advokat Miodrag Vuković rekao je da se veliki deo dohotka na osnovu rada ostvaruje u sivoj zoni, što je, naravno, veliki udar na državni budžet. „Uticaj koji poreski sistem ima je veliki, i on može da bude izvor problema, ali i izvor rešenja. Pitanje je šta je od ta dva kod nas – rekao je Vuković. On je podsetio da je u Srbiji porez na zaradu 70 odsto, u Hrvatskoj 55, dok je evropski prosek nekih 40 odsto. To, prema njegovim rečima, ne mora da bude nužno loše, ali je veći problem to što se kod nas jednako oporezuju visoke i niske zarade.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
