Trišeova detinjasta igra rečima

Nekada davno predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše efikasno je komunicirao sa spoljnim svetom. Ne više. Puno obrva se podiglo nakon januarskog sastanka Saveta guvernera ECB, kada je Triše zapretio da će banka delovati „preventivno“ ako radnički sindikati pokušaju da ugrade više cene energenata i hrane u nove ugovore, čime rizikuju stvaranje inflatorne spirale. Ta pretnja teško je pogodila kredibilitet ECB, s obzirom na to da je povećanje kamatne stope usred najozbiljnije finansijske krize u poslednjih nekoliko decenija bilo očigledno apsurdno. Niko nije poverovao u nju, a ECB ne samo da je povukla svoju nespretnu pretnju sledećeg meseca, nego je i usvojila politiku neutralnosti u domenu kamatne stope.
Međutim, najava promene politike na februarskom sastanku, takođe, nije prošla glatko. Triše je nekako iskrivio poruku Saveta na svojoj konferenciji za novinare i učinio da zvuči kao da je ECB želela da se prebaci na smanjenje predrasuda umesto na „čekamo i posmatramo“ neutralnost. Kao rezultat toga, evropska tržišta skočila su naglo, samo da bi promenila kurs nekoliko dana kasnije kada su Triše i njegove kolege pojasnile da su ih tržišta pogrešno shvatila. Tako je došlo do nepoželjnog i nepotrebnog kolebanja na tržištu samo zato što Triše nije znao jasno da prenese poruku.
Znaci da komunikativne sposobnosti Trišea opadaju već su postali jasni prošlog septembra, kada Savet guvernera nije mogao da sprovede povećanje kamate, koje je predsednik ECB obećao prethodnog meseca. Iz nekog nepoznatog razloga, Triše je odlučan da ne iznenađuje tržišta. On im otkriva šta planira da uradi, mesec dana unapred, upotrebljavajući šifrovane izraze poput „opreznost“ kako bi signalizirao da će doći do promene politike, a sve vreme tvrdi da banka nikada „ne otkriva“ svoj stav u vezi buduće politike. Mnogi u Savetu guvernera protive se toj detinjastoj igri šifrovanih reči jer im smanjuje slobodu akcije nakon što se Savet posveti jednom kursu delovanja. Savet tada mora da bira da li da uradi ispravnu stvar ili da očuva kredibilitet komunikacije ECB.
Tačno to se dogodilo u septembru, kada je finansijska kriza onemogućila ECB da nastavi sa podizanjem kamatne stope, koju je „najavila“ u avgustu. Komunikacija šifrovanim izrazima, koja funkcioniše samo u stabilnom i bezbednom ekonomskom i finansijskom okruženju, narušila je kredibilitet ECB. Mirne ekonomske vode obezbedile su ECB i Trišeu medeni mesec do prošle jeseni. Međutim, sada kada je finansijsko tržište u previranju i verovatno bi tako moglo da ostane, došlo je vreme za ECB da odbaci upotrebu šifrovanih izraza.
Ono što, takođe, treba da bude odbačeno iz politike komunikacije ECB jeste njena opsesija kratkoročnim periodom. Kako su SAD ušle u recesiju (a mogućnost da uđu u duboku recesiju nije tako daleko), zapanjujuće je kako su zvaničnici ECB pozitivni u vezi sa evropskom privredom: „ekonomski pokazatelji su odlični“, privreda je „snažna“, privredna aktivnost je „malo ispod potencijala“ itd. Zvaničnici ECB nisu slepi, samo su kratkovidi. Oni se plaše da bi iskrenost u vezi sa privrednim izgledima Evrope u toku sledeće godine mogla da podstakne tržišta da ih prisile da protiv volje smanje kamatne stope. Zato preteruju i pričaju priče kako je evropska privreda u osnovi drugačija u odnosu na privredu SAD. To je glavna greška, koju bi ECB mogla skupo da plati. Istina, danas evropskoj privredi ne ide loše. Ali koliko je verovatno da će to trajati kako SAD budu padale u duboku recesiju? ECB treba da priprema Evropljane za ono što mnogi njeni zvaničnici priznaju krišom: Evropa se nije rastavila od SAD. Naprotiv, trenutne ekonomske teškoće Amerike teško će pogoditi Evropu, ali sa pauzom – verovatno 2009. godine.
Ne treba raspravljati, naravno, da bi ECB trebala odmah da smanji kamatne stope. Nasuprot tome, aktuelna politika Banke u borbi protiv inflatornih pritisaka slabijim rastom, jakog evra i kreditne krize izgleda ispravno u ovom trenutku. Međutim, nakon svih srećnih priča o evropskoj privredi, koliko će kredibiliteta ECB imati ako Evropa na kraju podlegne recesionim pritiscima iz inostranstva? Nezavisnost ECB i dalje je sporno političko pitanje u Evropi. Bolje je da sada naglasi zabrinutost za buduće ekonomske izglede Evrope nego da se suoči sa obmanutom i ljutom javnošću sutra.