Miroslav Matković, foto: Natalija Jakovljević/DanasPrema računici subotičkog poljoprivrednika iz Male Bosne, Miroslava Matkovića proizvodna godina je na izmaku, koja se računa od jeseni prošle do leta ove godine, i donela im je cene inputa veće za 10 do 30 odsto, a ono što su „zaradili“ dovoljno je tek da pokrije troškove zakupa državne zemlje.
Danas je od ovog poljoprivrednika zatražio kalkulaciju cene proizvodnje pšenice po katastarskom jutru i dobili sledeće podatke:
Za đubrivo im je trebalo 236 evra, što je za 30 odsto više nego prošle godine kada je đubrivo koštalo 165 evra.
Za seme su davali 84 evra, što je za deset odsto više u odnosu na lane kada im je za isto seme trebalo 76 evra.
Zaštitna sredstva koštala su ih 135 evra, što je za petinu više u odnosu na pređašnjih 108 evra.
Za dizel im je ove godine bilo potrebno 114 evra – ukupno 596 evra po katastarskom jutru, dok su ista ta ulaganja lani iznosila 492 evra po jutru.
Prosečan prinos po jutru pšenice ove godine po ovoj kalkulaciji iznosio je tri tone, što je uz cenu od 35 dinara po kilogramu donelo ukupan prihod od 893 evra po jutru.
Kada se od toga odbiju ova ulaganja u iznosu od 596 evra, zarada je iznosila 297 evra po jutru.
Baš toliko, po ovoj kalkulaciji, košta prosečna cena zakupa zemlje po jutru, što znači da onaj ko je uzeo zemlju u zakup i ostvario ovakve prinose sa ovakvih ulaganjima nema ništa za druge troškove – poreze, doprinose, odvodnjavanje…
Ako se pogleda prošla proizvodna godina, zahvaljujući nižim cenama inputa, ukupna ulaganja po jutru koštala su 492 evra.
Prinos je iznosio četiri tone po jutru, što je uz cenu od 20 dinara po kilogramu donelo ukupan prihod od 680 evra.
Kada se odbiju ulaganja, prosečnom poljoprivredniku je ostalo 188 evra po jutru – još i manje nego ove godine.
U ovu kalkulaciju, koja je rađena na uzorku od 20 hektara, što je površina za koju se isplaćuju subvencije, nisu uračunati tretmani folijarne prihrane, zatim totalnim herbicidom nakon žetve, kao ni amortizacija mehanizacije, koja u zavisnosti od radne mašine ide od pet do 15 odsto, i, na kraju, ni radni sat, marža i zarada.
U sve ove troškove, kako dodaje Matković, nisu uračunati troškovi koje ima svaka prosečna višečlana porodica u Subotici.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
